U današnjem članku otkrivamo svadbene običaje u Novom Pazaru, koji su deo bogate bošnjačke i islamske tradicije Sandžaka, te nose sa sobom slojevitu simboliku, prastare rituale i snažne emocije.
- Iako se nekima u ostatku Srbije ovi običaji mogu učiniti čudnim ili nepoznatim, oni predstavljaju duboko ukorenjene vrednosti jedne zajednice u kojoj porodica, čast i vera imaju centralno mesto.Jedan od najvažnijih rituala koji se praktikuje jeste kupanje mlade – čin koji simbolizuje njenu čistoću i pripremu za novi život. U nekim slučajevima koristi se voda i sapun, dok se u drugim slučajevima koristi mleko, koje dodatno naglašava nevinost, nežnost i duhovnu čistoću. Pored toga, mladi se često ruke prskaju parfemima, što simbolizuje želju da u novi dom unese miris ljubavi i blagostanja.
Muški deo svadbenog veselja često je obeležen tradicijom igre sa sabljom. Na svadbama se ponekad igra kolo, ali samo muškarci učestvuju, uz ritam živopisnih instrumenata poput saza, defa i zurli. Oni najhrabriji među njima izvode ples sa sabljom – što se smatra prikazom muškosti, snage i zaštite časti svoje porodice i neveste.
Zanimljiv i vrlo simboličan običaj jeste spajanje mlade i mladoženje belim čaršafom. Taj čin označava ne samo fizičko jedinstvo para, već i spoj dve porodice, sudbina i života. To je čin prihvatanja, povezivanja i zajedničkog početka koji se poštuje kao svet.
Jedan od upečatljivijih trenutaka dolazi prilikom ulaska mlade u novi dom. Ona tada lomi jaje o prag mladoženjine kuće. Ovaj gest ima višeslojno značenje – od rasturanja negativne energije do prizivanja plodnosti i blagostanja. U nekim slučajevima, mlada nosi i šećer sa sobom, kao simbol želje da život u novom domu bude sladak, pun ljubavi i razumevanja.
- Ova tradicija živo se zadržala među bošnjačkom populacijom u Novom Pazaru, ali može izazvati iznenađenje kod onih koji sa strane dođu da prisustvuju svadbi. Tako se dogodilo i Miljani iz Loznice, koja je javno podelila svoje iskustvo kada se njen brat oženio devojkom iz ovog kraja. Njena priča izazvala je mnoštvo reakcija jer osvetljava kulturne razlike koje, iako ne bi trebale biti prepreka, često izazovu nerazumevanje.
- Miljana je objasnila da je njen brat upoznao svoju izabranicu još tokom studija, a nakon dužeg zabavljanja odlučili su da se venčaju. Prvi deo svadbe organizovan je u Beogradu, ali već sledećeg dana cela porodica se uputila ka Novom Pazaru, gde je nevestina porodica, vrlo imućna, organizovala drugo slavlje – u duhu lokalne tradicije.
Ono što je porodicu iz Loznice najviše iznenadilo bila je potpuna odsutnost alkohola na svadbi. Bez piva, bez vina, bez rakije – čak ni za zdravicu. Iako su mnogi iz Srbije navikli da se veselja ne mogu zamisliti bez čašice u ruci, ovde je poštovan islamski princip zabrane alkohola. Miljana je, priznaje, bila iznenađena, jer zna da pojedini muslimani u Srbiji konzumiraju alkohol u neformalnim situacijama, ali ovde je odluka porodice bila jasna – tradicija se poštuje u potpunosti.
Posebno ju je zbunilo to što se njen brat nije uključivao u organizaciju drugog dela svadbe. Poštovao je želju neveste i njenih roditelja, ne želeći da unosi razdor. Miljana i ostatak porodice odlučili su da ćute i prihvate, iako su se osećali zbunjeno, pa čak i nelagodno jer nisu imali priliku ni da nazdrave.
Na kraju, ostali su, kako Miljana kaže, „suva grla“, ali bogatiji za jedno novo iskustvo. Iako nisu mogli da se u potpunosti identifikuju sa običajima koji su im bili strani, naučili su da poštovanje tuđe kulture i tradicije ne mora da znači odustajanje od svojih uverenja, već mogućnost zajedničkog postojanja u različitosti.U današnjem članku vidimo koliko su svadbene tradicije u Novom Pazaru žive i važne lokalnoj zajednici, ali i koliko je važno sa obe strane uložiti trud u razumevanje, kako bi se mostovi gradili, a ne rušili
