U današnjem članku donosim priču o jednom čovjeku čiji je život bio ispunjen štednjom i ljubavlju prema novcu, ali i neočekivanom poukom o pravim vrijednostima. Taj čovjek je cijeli život neumorno radio i štedio svaku paru.
- Bio je poznat po svojoj škrtosti nije imao ravnog sebi u tom pogledu. Novac mu je bio važniji od svega, pa je čak pred samu smrt imao jednu posebnu želju.Rekao je svojoj ženi da želi da sav svoj novac stavi u sanduk sa njim, jer je smatrao da će mu to pomoći da ga „ponese na onaj svijet“. Ovu želju je stalno ponavljao, sve dok ga žena nije obećala da će tako i učiniti. Bio je toliko vezan za svoje bogatstvo da je verovao kako će novac biti od koristi i nakon smrti.
Kada je došao dan njegove smrti, ceremonija oproštaja je prošla mirno. Međutim, u trenutku kada su počeli zatvarati poklopac sanduka, njegova žena je zatražila da se sačeka. U rukama je držala kutiju od cipela, što je iznenadilo prisutne. Prišla je sanduku i stavila tu kutiju unutra, nakon čega je poklopac zatvoren i sanduk spušten u zemlju.
Njena prijateljica, pomalo zatečena, upitala ju je da li je stvarno stavila sav njegov novac u sanduk sa pokojnikom. Žena je potvrdila da jeste, ali je odmah objasnila svoju mudru odluku. Sve pare koje je muž štedio, prebacila je na svoj račun. Na sanduku je stavila ček na punu sumu tog novca, koji je ostao u njenom vlasništvu. Smatra da će, ako postoji onaj svet, on lako moći da taj ček unovči tamo, ali na ovaj svet je ostavila novac njoj.
Ova priča nosi snažnu poruku o pravoj vrednosti novca i života. Čovjek je možda mislio da novac može da ga prati i nakon smrti, ali istinska vrednost leži u mudrosti i razumevanju šta zaista znači posedovati bogatstvo. Njegova žena je pokazala da je pravi smisao novca u njegovom korištenju dok smo živi, a ne u gomilanju i škrtosti koja nas može pratiti i u smrti.
- Ova poučna priča podseća nas da nije važno koliko imamo novca, već kako ga koristimo i kakav trag ostavljamo iza sebe. Škrtost i vezanost za materijalno bogatstvo ne mogu da nas spasu ni u ovom ni u onom svetu. Prava sloboda i sreća dolaze iz ravnoteže, iz deljenja i iz mudrosti kako da cenimo ono što imamo.
Kroz život često gubimo iz vida prave vrednosti, zaboravljajući da novac služi samo kao sredstvo, a ne kao cilj sam po sebi. Čovek iz ove priče je živeo uvereno da će novac biti njegova sigurnost čak i posle smrti, ali njegova žena je mudro postupila, ostavljajući nam lekciju da je važnije koristiti bogatstvo za dobro u životu nego pokušavati da ga „ponesemo“ sa sobom.
U konačnici, priča nas podseća na to da nas sreća i ispunjenje ne mogu pratiti u obliku novca, već kroz odnose, iskustva i vrednosti koje stvaramo dok smo živi. Novac je sredstvo, ali nije smisao života. Škrtost može biti prepreka na putu do istinske sreće i mira.
Na kraju, mudrost njegove žene daje nam primer kako se novac može racionalno i pametno koristiti, ostavljajući otvorenu mogućnost da ga koristimo za život, a ne da ga bespotrebno gomilamo i prenosimo sa sobom na mesta gde mu nije mesto. Ova životna lekcija važi za svakoga, podsećajući nas da se pravi bogatstvo ne meri količinom novca, već onim što činimo sa njim dok smo ovde.
Tako, u ovoj jednostavnoj, ali dubokoj priči, krije se univerzalna poruka: ne dozvolimo da nas pohlepa i škrtost zarobe. Umesto toga, težimo mudrosti, ljubavi i deljenju — jer to je ono što nas čini istinski bogatim
