U današnjem članku pratimo priču Renate, Srpkinje iz Niša, koja je svoju ljubav pronašla u Turskoj i čiji život izgleda kao scenario iz holivudskog filma.
- Njena priča izaziva pažnju ne samo zbog toga što je njen suprug Turčin, već i zbog toga što je on neobičnog izgleda za ovu zemlju – plav i svetle puti, što je retkost u toj regiji. Uprkos razlikama u kulturi, veri i običajima, njihova ljubav je prevazišla sve prepreke i danas žive srećno zajedno.
Renata i njen suprug upoznali su se kroz studentsku organizaciju, a venčali su se u Nišu. Simpatije su se razvile spontano, a ljubav je ubrzo nakon toga postala snažna i neupitna. Tokom godina suočili su se s brojnim izazovima, ali su kroz sedam godina veze stekli sigurnost da je njihov izbor bio pravi. Renata ističe da ih je upravo vera u ispravnost njihove veze održala zajedno kroz sve teškoće.
- Njihova ćerka rođena je u Gaziantepu, velikom i razvijenom turskom gradu sa više od četiri miliona stanovnika i modernim zdravstvenim sistemom. Renata se odlučila za privatnu bolnicu, jer su državne bolnice bile prebukirane zbog velikog broja porođaja i prisustva migranata. Iskustvo u privatnoj bolnici, kako kaže, bilo je mnogo prijatnije i manje stresno, uz prisustvo supruga i njegove sestre, koja je bila medicinska sestra u istoj ustanovi. Porođaj je protekao bez problema, a beba je odmah bila pored majke.
Uprkos lepim iskustvima, Renata je često bila na meti ružno komentarisanja zbog supruga. Na TikToku je podelila kako su ljudi u svakodnevnim situacijama ponekad bili iznenađeni njegovim izgledom, pitajući: „Pa kako plav Turčin?“ Ona ističe da iako komentari mogu biti bezazleni, zlonamerni su češći na društvenim mrežama. Poručuje da istorijske razlike i rane ne bi smele biti razlog za netrpeljivost i da ljudi mogu poštovati različite izbore bez vređanja.
Jedan od prvih kulturoloških šokova za Renatu bio je dolazak u porodičnu kuću na selu kod supruga, gde je WC bio čučavac, što je prvobitno delovalo nezamislivo. Vremenom je prihvatila razlike i čak istakla da su u nekim situacijama zdraviji od modernih toaleta. Takođe, Renatu je iznenadilo i ponašanje komšiluka – žene su voleli da se mešaju u uređenje doma, što je s vremenom dovelo do kompromisa.
- Ipak, porodica se vratila u Srbiju zbog stabilnijeg i mirnijeg života. Renata ističe da su u Turskoj cene brzo rasle, ljudi su postajali nezadovoljniji, a firme zatvarale pogone. Suprug je osetio promene iz prve ruke, a realnost, kako kaže, bila je daleko od bajkovite slike koju mnogi imaju o toj zemlji.
Priča o turskim svadbenim običajima takođe je zanimljiva. Mladine se očekuje da dobije zlato za udaju, dok muž daruje mehr, bračni poklon. Neke Turkinje na svadbama nose sav svoj nakit kako bi pokazale bogatstvo i status, što je deo kulturne tradicije. Renata je objasnila da je imala samo nekoliko desetina grama zlata, ali je i to deo lokalne običajne prakse.
Svaka svakodnevica u Turskoj drugačija je od srpske. Turci mnogo rade, kancelarijski poslovi traju do kasnog popodneva, a privatnici još duže. Putovanja do posla u velikim gradovima mogu trajati i po dva sata. Njihova kuhinja je bogata povrćem i žitaricama, a običaji oko sahrana pokazuju solidarnost i bliskost zajednice. Porodici se pomaže hranom i novcem, a muškarci preuzimaju organizaciju, jer žene u tim trenucima emotivno nisu u stanju da se bave detaljima.
Njihova ćerkica već govori tri jezika. Prvo je progovorila turski jer su tada živeli u Turskoj, a srpski je razumela zahvaljujući Renati. Po dolasku u Srbiju, brzo je prešla na srpski, dok engleski usvaja kroz crtane filmove i svakodnevnu komunikaciju. Renata ističe da dečiji mozak brzo uči i prilagođava se novim uslovima, što je prava fascinacija i radost za roditelje.
Uprkos izazovima i razlikama u kulturi, Renata i njen suprug grade srećan i skladan život, gde ljubav i razumevanje nadmašuju sve prepreke. Njihova priča je dokaz da istinska ljubav može prevazići kulturne i geografske barijere, a porodica i dom su mesto gde različitosti postaju bogatstvo, a ne prepreka.
