U današnjem članku pričamo o životu porodice Kulić, koja je donela hrabru odluku da napusti Kanadu i vrati se u Bosnu i Hercegovinu, u Kladanj, grad u kojem se poslednjih trideset godina niko nije vraćao.
- Danijela i Amel Kulić preselili su se sa svojom malom ćerkom Lanom u Kanadu s nadom da će im život tamo pružiti bolje mogućnosti. Godinama su živeli srećno, ali je u njima rasla želja da se vrate svojoj domovini i obnove vezu sa korenima. Povratak u Kladanj bio je iznenađenje za lokalnu zajednicu, jer su, kako kaže Danijela, ljudi tokom tri decenije samo odlazili, a njihova porodica je postala jedan od retkih slučajeva koji se vraćaju.
U Kladnju se bave stočarstvom, na 500 ari zemlje čuvaju krave i koze, a proizvode uglavnom domaće proizvode koje lako prodaju. “U pitanju je ručna proizvodnja, nemamo tu masovnost, a prodaja ide lako,” entuzijastično objašnjava Danijela. Njihov život sada se fokusira na jednostavnije vrednosti, na rad sa zemljom i život u skladu sa prirodom, što je za njih velika promena u odnosu na kanadski način života.
Danijela se priseća svog dolaska u Kanadu: njena ćerka je imala devet godina kada su odlučili da tamo odu. Želeli su da Lana ima bolje obrazovne i životne mogućnosti, da studira i radi šta želi. Muž je otišao prvi preko svoje firme, a potom su se pridružile i ona i Lana. U roku od tri meseca preselili su se, dobili papire i počeli život iznova. “Ja godinama nisam smela da dođem kući jer sam se plašila da se nikad više neću vratiti u Kanadu. Nisam to htela da uradim svojoj porodici,” priseća se Danijela.
Tamo je otkrila novu stranu sebe. U početku je mislila da je avanturista koji će živeti malo tu, malo tamo, ali Kanadsko iskustvo joj je pokazalo da je zapravo nostalgična osoba. Sve što je vezano za dom u Bosni – od pesme do mirisa – duboko je pogađalo. Istovremeno, boravak u Kanadi joj je dao snagu i jasnoću, osećaj samostalnosti i unutrašnje čvrstine koji joj sada pomažu u svakodnevnom životu u Kladnju.
- Razlog povratka u Bosnu nije bio samo nostalgija. Promene u životnoj situaciji, zdravstveni problemi muža i osećaj da su prisiljeni da se prilagođavaju tuđim pravilima doprineli su odluci da se vrate. “Desila se situacija da je muž dobio neki zdravstveni problem i bilo nam je lakše da se on leči ovde, nego tamo,” objašnjava Danijela. Kupili su imanje, nabavili koze i krave i započeli proizvodnju domaćih proizvoda, oslanjajući se na svoje znanje i entuzijazam.
- Ona priznaje da život u Bosni nosi izazove, pre svega zbog ekonomske i političke situacije. Međutim, kroz iskustvo u Kanadi shvatila je da politika ne sme da određuje život i da su prilike za uspeh prisutne svuda, ali je potrebno širiti vidike i biti spreman da se radi i ulaže u sebe. Ljudi često čekaju veliki posao, dok bi male proizvodnje mogle biti važan izvor prihoda i iskustva dok se traži veća prilika.
Razlike između Kanade i Bosne su jasne. U Kanadi je stalna borba za napredak i stabilnost, promena je brza, a napredak zavisi samo od ličnog truda i snalažljivosti. “Tamo se stalno boriš. Šalješ rezime, učiš, znaš da se na svakih sedam godina sve menja. Moraš da se boriš da postaneš uspešniji,” kaže Danijela. Ovo iskustvo joj je otvorilo oči za mogućnosti koje i Bosna pruža, ali koje zahtevaju inicijativu, rad i spremnost na različite poslove.
Danijela ističe da je hrabrost ključna: “Da nisam to videla ne bih verovala. Ceo život bih mislila da sam nešto propustila. A istina je da i ovde možeš mnogo, samo ako ulažeš u sebe i radiš mnogo različitih poslova, snalaziš se. Na kraju sve je do tebe.” Njeno iskustvo pokazuje da se snaga i sloboda nalaze u sposobnosti da prepoznate svoje vrednosti, prilike i da hrabro sledite svoje ciljeve, bez obzira na okolnosti.
Porodica Kulić je primer kako odluka o povratku može biti transformativna – kako za pojedinca, tako i za zajednicu. Njihov povratak u Kladanj pokazuje da čak i u mestima koja su decenijama zapostavljena, postoje mogućnosti za život, rad i ostvarenje snova. Kroz posvećenost zemlji, stočarstvu i domaćim proizvodima, Danijela i Amel grade život koji kombinuje tradiciju, rad i slobodu izbora, a sve to čini ih istinskim simbolom hrabrosti i istrajnosti.
Ova priča je podsećanje da je istinska vrednost života u izborima koje pravimo, u radosti koju pronalazimo u malim stvarima i u slobodi da sledimo sopstveni put, bez obzira gde nas on odvede.
