Ono što je Amra iz Sarajeva dožilela nakon porođaja ne bi poželela ni neprijatelju: Izašla iz porodilišta i pred vratima zatekla muževu trudnu ljubavnicu

U današnjem članku prenosimo tešku i potresnu životnu priču Amre Beha iz Bosne, žene koja je prošla kroz dugogodišnje psihičko i fizičko zlostavljanje, izolaciju i izdaju, ali koja je, uprkos svemu, pronašla snagu da se izdigne iz tame u koju je bila gurnuta.

• Njena ispovest je svedočanstvo o tome koliko duboko i podmuklo može da se razvija nasilje u partnerskim odnosima, često neprimetno i perfidno, sve dok ne postane opasno po život.Na početku njene veze sve je izgledalo uobičajeno, ali vrlo brzo je njen partner počeo da je udaljava od njoj bliskih ljudi. Svaki kontakt sa spoljnim svetom bivao je sumnjiv – njene prijateljice su nazivane nepodobnim, a svaki poznanik potencijalna pretnja ili bivši partner. Ova taktika manipulacije i kontrole bila je prvi korak ka potpunoj izolaciji i psihološkom teroru kojem je bila izložena.

Ubrzo su se uvrede i sumnjičenja pretvorili u otvoreno psihičko nasilje. Tokom trudnoće, ono je poprimilo ozbiljne razmere. Amra je tada bila posebno ranjiva, a umesto podrške, dobila je još intenzivnije maltretiranje. Doživela je i najgore moguće trenutke – bila je vezana, bez mogućnosti da se pomeri ili zatraži pomoć, dok joj je dete plakalo u drugoj sobi. Taj osećaj nemoći i zarobljenosti ostavio je duboke posledice na njenom psihičkom stanju.

Ali ni tu se njen pakao nije završio. Po povratku iz porodilišta, doživela je još jedno strašno poniženje – na vrata joj je pokucala druga žena, trudna sa njenim partnerom. Ta žena joj je saopštila da nosi njegovo dete, a kasnije ga je i rodila. To saznanje je bilo kao hladan tuš nakon svega što je već prošla. Ispostavilo se da je Amrin desetogodišnji brak bio ispunjen lažima, prevarama i dvostrukim životom. Iako je imala iluziju da je jedina u njegovom životu, realnost je bila drugačija – on je imao mnoge žene, dok je nju držao pod istim krovom kao zatvorenicu.

Manipulacija se provlačila i kroz svakodnevne sitnice koje su se činile bezazlenima. Primedbe tipa: „Zašto si kupila tu kremu?“ ili „Ne treba ti to“ bile su česte. U trenutku ih nije doživljavala kao nešto strašno, ali vremenom je shvatila da su to bili znaci kontrole. Njena bliska prijateljica primetila je kako se fizički i psihički menja – gubila je kilograme i postajala sve povučenija, ali je i dalje krila istinu od roditelja, želeći da zaštiti oca koji je bio teško bolestan.

• Uprkos svemu, dugo je ćutala. Tek 2016. godine skupila je hrabrost da napusti muža i prijavi ga policiji. Sa detetom je pobegla kod prijateljice, strahujući da će ih pronaći. Prisetila se i njegovih „vojničkih metoda“ nasilja – tukao ju je mokrim peškirom, kako ne bi ostavljao modrice. Prva krivična prijava je, nažalost, povučena. Bila je u Sigurnoj kući, ali se ipak vratila njemu – što je čest obrazac kod žrtava nasilja.

• Amra je pokušala da objasni zašto žene često ostaju ili se vraćaju nasilnicima – zbog straha, osećaja nemoći, ali i zbog deteta. Tek mnogo godina kasnije, podnela je drugu prijavu i konačno se oslobodila. Danas priznaje da je postala druga osoba. Kroz sve što je prošla, stekla je novo razumevanje života, ali i samu sebe.

Međutim, sve što je preživela ostavilo je teške posledice – završila je na psihijatriji, gde joj je dijagnostikovan bipolarni poremećaj. Ipak, zahvaljujući psihoterapiji i podršci, oseća se stabilnije i kaže da više ništa ne može da je uplaši. Naučila je da prepozna manipulaciju, kontrolu i emocionalno zlostavljanje, a svojim svedočenjem danas pomaže i drugim ženama da ne ćute.

Amrina priča je važna jer ukazuje na to koliko je važno govoriti o nasilju nad ženama, koje često počinje neprimetno, ali s vremenom poprima sve brutalnije oblike. Njeno iskustvo je primer koliko je teško, ali moguće izaći iz začaranog kruga nasilja. Potrebno je puno hrabrosti, ali uz podršku i odlučnost, moguće je pronaći put do slobode i unutrašnjeg mira.

Na kraju, njena poruka je jasna – žena nikada ne sme da trpi nasilje, bilo ono psihičko ili fizičko, i ne sme da se stidi da potraži pomoć. Ona je preživela najgore, ali je uspela da opstane i danas hrabro stoji na svojim nogama, spremna da drugima bude oslonac i svetionik nade.