U današnjem članku donosim vam priču o ženi koja je kroz najteže životne udarce pronašla način da ih pretvori u snagu, humor i književnost. Sve je počelo pre tri godine, kada je otkrila da je čovek kome je verovala dve decenije imao ljubavnicu punih deset godina.
- Saznanje je došlo sasvim slučajno, kroz poruku koju je ostavio na njenom računaru: „Volim te i oduvek sam te voleo.“ Bio je to trenutak šoka i neverice, trenutak u kome se ceo njen svet raspao, ali i trenutak iz kog je nikla nova životna priča.
Kada ga je suočila sa dokazima, on je pokušao da negira, ali rečenica koju je napisao nije mogla da se objasni ni najiskusnijim laganjem. Na kraju je priznao – on i Megi, žena koju je upoznao pre trideset godina, održavali su vezu uprkos tome što je i ona bila udata. Telefonski razgovori, poruke i tajni sastanci u hotelskim sobama trajali su punih deset godina. Dok je slušala njegovo priznanje, osećala je bol, izdaju i razočaranje, ali istovremeno i misao koja ju je iznenadila: „Ovo je užasno, ali je i neverovatan materijal za priču.“
Ona je pisac, a pisanje je za nju način da razume svet i da se nosi sa sopstvenim osećanjima. Godinama je u svojim esejima predstavljala Majka kao divnog, pametnog i punog ljubavi. Pojavljivao se u njenim pričama, opisivala je zajedničke trenutke sreće, smeha i podrške. Čak je jednom gostovala u popularnoj emisiji gde je javno govorila o tome koliko joj znači njegova ljubav. Kada se ispostavilo da je taj isti čovek zapravo bio gospodin Preljubnik, odlučila je da piše i o tome.
Postavilo se pitanje – da li je to previše lično i previše privatno? Njena odluka bila je jasna: nije. Setila se knjige „Gorušica“ Nore Efron, koja je svoje iskustvo prevare pretvorila u roman koji je postao svetski poznat. Kao što je Efron uspela da se nasmeje sopstvenoj tragediji i da je pretvori u literaturu, tako je i ona odlučila da svoju bol prenese na papir.
- Kada ju je Majk ubeđivao da „nikada nisu imali seks“, shvatila je koliko je njegovo objašnjenje besmisleno i smešno. To ju je inspirisalo da napiše humorističan tekst koji je odjeknuo među čitaocima, posebno onima koji su sami iskusili izdaju. Poruke podrške stizale su sa svih strana – žene i muškarci zahvaljivali su joj što je javno podelila ono što mnogi kriju.
Naravno, Majk nije bio srećan. Bio je besan što „širi njihovu prljavu priču po internetu“. Čak ju je i njegova bivša supruga kritikovala, smatrajući da neke stvari treba da ostanu privatne. Ali njene prijateljice su stale na njenu stranu. Jedna je podsetila na reči spisateljice En Lamot: „Ti si odgovorna za sve što ti se dogodilo. Ispričaj svoje priče. Ako ljudi žele da pišeš lepo o njima, trebalo je da se bolje ponašaju.“
- Druga prijateljica naglasila je ono očigledno – Majk je znao da je u vezi sa autobiografskom spisateljicom i da je trebalo da očekuje da će se njegove laži naći u njenim pričama. Ona je imala pravo da piše, a niko nije bio obavezan da to čita. Imena su bila promenjena, ali su osećanja bila istinita.
Za nju je pisanje bilo način kontrole narativa. Umesto da ostane samo žena koja je izigrana i slomljena, pretvorila je događaj u priču kojom je upravljala. Tako je povratila snagu i pronašla smisao u nečemu što ju je moglo potpuno uništiti. Pisanje joj je pomoglo da sagleda situaciju iz šire perspektive, da shvati da izdaja ne govori o njenoj vrednosti, već o postupcima onoga ko ju je izdao.
Podrška čitalaca bila je dodatna potvrda da nije pogrešila što je javno progovorila. Ljudi su u njenim rečima prepoznali sopstvena iskustva i pronašli utehu. Ali ni sve te pohvale nisu izbrisale činjenicu da je volela i verovala čoveku koji ju je izdao. U njenom srcu i dalje je postojala želja da je Majk bio onakav kakvim ga je godinama predstavljala.
Ipak, kada je već morala da prođe kroz tu bol, odlučila je da je iskoristi. Počela je da radi na romanu, inspirisanom sopstvenom pričom, ali smeštenom u vreme društvenih mreža. Roman u sebi nosi sve – ljubav, izdaju, glupost, humor i sočne detalje koje nikada nije objavila u esejima. Na taj način, ono što je nekada bio kraj jedne ljubavi postalo je početak nove stvaralačke faze.
Na kraju, ova priča pokazuje da se i u najmračnijim trenucima može pronaći snaga i smisao. Izdaja je bila razorna, ali zahvaljujući pisanju, uspela je da je prevaziđe i pretvori u delo koje će dotaknuti mnoge. Umesto da ćuti i skriva, odlučila je da govori, i upravo u toj hrabrosti leži njena pobeda.
