U današnjem članku govorićemo o temi koja poslednjih godina izaziva ogromnu pažnju surogat majčinstvo. Sve veći broj poznatih ličnosti odlučuje se upravo za ovaj način kako bi postali roditelji, a njihova iskustva i priče dodatno rasplamsavaju debatu u javnosti.
- Nakon što su o tome otvoreno govorili Naomi Kembel, Prijanka Čopra, Ilon Mask i Kim Kardašijan, vest da je i Paris Hilton postala majka na ovaj način ponovo je podigla prašinu. Iako se često govori o krajnjem ishodu – o tome da slavne ličnosti dobijaju dete – retko se skreće pažnja na žene koje devet meseci nose trudnoću za nekog drugog. Upravo njihove priče otkrivaju slojevitost ovog procesa, njegovu lepotu, ali i težinu.
Jedna od žena koja je odlučila da podeli svoje iskustvo je Šana Senkler. Ona je bila surogat majka čak dva puta, a oba puta prošla je kroz potpuno različite situacije. Njena priča pokazuje koliko je ovaj put nepredvidiv i koliko različite emocije može probuditi. Prvi put ušla je u proces gotovo naivno, verujući da će to biti jednostavan način da pomogne drugima, a sebi obezbedi finansijsku sigurnost. Kada ju je kontaktirala žena po imenu Ketrin, za koju će kasnije roditi dete, činilo joj se da ulazi u avanturu ispunjenu nadom. Tokom tog perioda osećala je ogromnu zahvalnost porodice kojoj je pomogla i ponos jer je nekome pružila mogućnost da postane roditelj.
Međutim, njeno drugo iskustvo nije bilo nimalo slično. Iako je fizički proces bio isti, odnosi su bili daleko komplikovaniji, a emotivni teret mnogo teži. Upravo ta kontrastna iskustva pokazuju da nijedna trudnoća nije ista, kao ni odnos između surogat majke i porodice kojoj pomaže. To su trenuci kada granica između altruizma i lične patnje postaje veoma tanka.
Kada se govori o prednostima i manama surogat majčinstva, najčešće se u prvi plan stavlja sreća porodice koja konačno dobija dete. Međutim, iz ugla žena koje prolaze kroz trudnoću, to je iskustvo koje menja život. One osećaju ponos jer su nekome pružile šansu da postane roditelj, ali istovremeno se suočavaju sa telesnim i emotivnim izazovima koji nisu nimalo jednostavni. Hormonske promene, fizičke tegobe i psihološki pritisak deo su svakog procesa, a javnost često zaboravlja da iza priče o “dobijenom detetu” stoji i druga strana – žena koja je to dete nosila.
- U nekim zemljama, poput Ukrajine, surogat majčinstvo je legalizovano i razvilo se u pravu industriju. Upravo zbog toga sve veći broj ljudi iz različitih delova Evrope odlazi tamo kako bi pronašao surogat majku. Irski parovi, kao i mnogi drugi, sve češće koriste ovu mogućnost. To, međutim, otvara brojna pitanja: koliko su žene u ovom procesu zaštićene, da li postoji dovoljno pravne regulative i gde je granica između prava roditelja i dostojanstva žene koja nosi trudnoću.
- Priče koje ponekad dospevaju u medije dodatno komplikuju ovu temu. Na primer, kada baka rodi svoje unuče, javnost to doživljava i kao čin nesebične ljubavi, ali i kao dokaz da su granice porodičnih uloga pomerene. Takvi događaji postaju povod za rasprave o tome gde prestaje altruizam, a gde počinju etičke dileme. Društvo se pita da li su motivi uvek čisti, da li finansijska nadoknada menja prirodu ovog čina i da li je to, u suštini, nova vrsta trgovine ljudskim telom.
Šanina priča upravo osvetljava sve ove složenosti. Prvi put njeno iskustvo izgledalo je gotovo bajkovito – porodica kojoj je pomogla bila je beskrajno zahvalna, a ona se osećala kao da je učinila najveće delo u životu. Drugi put, međutim, suočila se sa emotivnim izazovima koje nije očekivala. Odnosi sa porodicom bili su komplikovani, a osećaj ispunjenosti zamenila je iscrpljenost i razočaranje. Takva iskustva jasno pokazuju da surogat majčinstvo nije samo medicinski proces već i duboko ljudsko iskustvo koje može doneti i radost i patnju.
U današnje vreme, kada poznate ličnosti poput Paris Hilton govore o surogat majčinstvu gotovo kao o “modernom trendu”, važno je ne zaboraviti da iza svakog takvog deteta stoji žena koja je devet meseci prošla kroz sve što trudnoća podrazumeva. Biti surogat znači suočiti se sa medicinskim procedurama, fizičkim naporima i psihološkim promenama, ali i sa pitanjem sopstvenog identiteta. To nije odluka koja se donosi olako, niti iskustvo koje prolazi bez posledica. Potrebna je snaga, hrabrost i ogromna emocionalna stabilnost da bi se iznelo do kraja.
U suštini, surogat majčinstvo spaja dve krajnosti – sa jedne strane ogroman altruizam i dar života, a sa druge složene etičke, pravne i emotivne izazove. Ono što se u javnosti često predstavlja kao trend među poznatima zapravo je put ispunjen dilema, odricanjima i ličnim borbama. A svaka priča, poput Šanine, podseća nas da je iza naslova u medijima uvek prisutna ljudska dimenzija – priča žene koja je, makar na devet meseci, postala deo nečijeg sna o roditeljstvu.
