U današnjem članku donosimo šokantnu ispovest jedne Beograđanke koja je, vođena snovima o luksuzu i bajkovitom životu, provela četiri godine u haremu u Dubaiju. Iako su mnoge priče o takvom životu predstavljene kao raskošne bajke, ova priča razotkriva surovu i mračnu realnost iza zatvorenih vrata harema.
- Na prvi pogled, njeno iskustvo izgledalo je kao ostvarenje sna – veličanstvene palate, mirisni vrtovi, bazeni, egzotične oaze, sve to usred pustinje. Ali iza sjaja i blještavila krila se potpuna kontrola, gubitak slobode i osećaj zatočeništva. Iako je spolja izgledalo kao luksuzno utočište, ona je vrlo brzo shvatila da je zapravo zatvorena u zlatnom kavezu, bez mogućnosti da sama donosi odluke o svom životu.
Samo nekoliko dana nakon dolaska, u njoj se probudila duboka nostalgija za Beogradom – šetnje pored reke, mirisi hrane, razgovori na ulici. Ti obični trenuci koje je nekada uzimala zdravo za gotovo, postali su njena najdublja čežnja. Svakodnevica u haremu svodila se na tišinu, povremene izlaske do bazena, treninge u luksuznoj teretani i beskrajnu dosadu.
U tom okruženju, upoznala je Holanđanku po imenu Anet, koja je postala njena prva i najvažnija prijateljica u tom zatvorenom svetu. Anet ju je odmah upozorila da ne gaji nade o bekstvu – jer, kako je rekla, „odavde niko nikada nije otišao“. Bilo joj je jasno da se lažna obećanja o slobodi nakon nekoliko godina samo koriste kao način da devojke ostanu mirne i pokorne. U njenoj glavi se tada rađa strah – šta se zaista dešava sa devojkama koje „odu“?
Prema njenim rečima, devojke koje su se nalazile u haremu dolazile su iz raznih delova Evrope, neke su bile bivše manekenke ili elitna pratnja, ali bez obzira na poreklo, sve su bile podvrgnute detaljnim lekarskim pregledima i stalnim kontrolama. Bilo je jasno da se ne radi o slobodnom životu, već o sistematski organizovanom sistemu u kojem je sve bilo podređeno željama jednog čoveka – Gospodara.
- Jedan od najpotresnijih trenutaka bio je kada je upoznala Čehinju Irinu, koja joj je kroz neobavezan razgovor otkrila da je pre nje u haremu boravila još jedna devojka iz Srbije. Ta informacija ju je dodatno uzdrmala. Shvatila je da nije jedina, da se ovaj obrazac ponavlja, i da verovatno mnoge devojke iz regiona proživljavaju isto što i ona – samo što se o tome ne govori.
Psiholozi, prema navodima medija, upozoravaju da ovakve situacije nisu samo fizičko, već i psihičko ropstvo. Čak i kad nema otvorenog nasilja, stalna kontrola, manipulacija i gubitak identiteta ostavljaju duboke posledice po mentalno zdravlje.
- Najstrašniji trenutak bio je kada je napokon pozvana u odaje Gospodara. Tada je shvatila da svi luksuzni detalji – svila, mirisi, zlato – ne znače ništa ako se u njima osećaš kao objekat, a ne kao čovek. Prisećajući se tog susreta, opisala je trenutak kada je shvatila ko je on – muškarac kojeg je ranije srela u vrtu i kojem je, ne znajući ko je, rekla da je pusti na miru. Sada je taj isti čovek imao potpunu moć nad njenim životom.
U tom susretu, nije želela da ulazi u detalje, ali je jasno stavila do znanja da se osećala poniženo, da je svaki njen pokret bio praćen i da nije imala izbora. Luksuzne prostorije bile su samo scenografija za potpunu kontrolu i dominaciju.
Godine su prolazile sporo, a svaka je ostavljala nevidljive ožiljke. Ipak, najjače što je osećala sve vreme bila je želja da se vrati kući. Beograd, njegove ulice, ljudi, pa čak i svakodnevni problemi – sve joj je nedostajalo više nego ikad. Upravo ta čežnja bila je ono što joj je dalo snagu da preživi.
Kada se, nakon četiri godine, konačno vratila u Srbiju, život nije odmah postao lakši. Suočila se sa noćnim morama, nemirom, osećajem izgubljenosti. Ali, bar je bila slobodna. Bar je mogla da diše bez straha, da se kreće bez pratnje, da govori ono što misli. Sve ono što je do tada uzimala zdravo za gotovo, postalo je blago koje više nikada neće zanemarivati.
Njena ispovest nije samo svedočanstvo o ličnom paklu, već i snažno upozorenje mladim ženama koje veruju u bajke o luksuzu i lako zarađenom bogatstvu na Bliskom istoku. Iza tih obećanja često se krije manipulacija, ropstvo i gubitak dostojanstva.Na kraju, njena poruka je jasna – nijedan luksuz ne može da nadomesti slobodu. Niti da vrati dostojanstvo koje je izgubljeno.
