U današnjem članku, fokusiramo se na košarkašku reprezentaciju Srbije i njen put ka Evropskom prvenstvu koje počinje u Rigi, pod vođstvom iskusnog selektora Svetislava Pešića.
- Dok su društvene mreže preplavljene snimcima i komentarima poput “Ništa bez Karija” i “Kari je kralj”, sam Pešić skreće pažnju na nešto dublje i ličnije — na podršku svoje supruge Vere, za koju smatra da je neizostavni deo uspeha.
Vera Blažević, supruga selektora, već skoro pedeset godina stoji uz njega kao stub i podrška. Njihov skladni brak krase sin i ćerka, a gotovo cela porodica Pešić povezana je s košarkom. Vera je nekada bila košarkašica, ali je zbog porodice i dece odlučila da svoju sportsku karijeru stavi u drugi plan i posveti se porodici u potpunosti. Ova odluka pokazala se kao ključna, jer njena podrška i razumevanje sportskog života nisu samo emotivne već i stručne prirode.
Sin Marko danas radi kao sportski direktor u poznatom klubu Bajern, dok je ćerka Ivana sa porodicom u Barseloni, gde je udata za košarkaša Jaglu. Ovakva porodična povezanost s košarkom ne čudi, jer Vera i Svetislav zajedno dele ljubav prema ovom sportu, što dodatno povezuje celu porodicu.
Svetislav Pešić otvoreno ističe koliko mu je podrška supruge značajna u profesionalnom i privatnom životu. Vera nije samo supruga, već i saveznica koja poznaje košarku, često dajući mu savete koje ponekad prihvata, a ponekad mora pažljivo da bira koje će slediti. On je ispričao kako, kada njegov tim izgubi utakmicu, zajedno izlaze u šetnju kako bi oslobodili tenziju i razočaranje. U tim razgovorima često razgovaraju o igračima i strategijama, a Vera neretko šaljivo podseća Pešića da je on trener i da mora doneti konačne odluke, čak i ako to znači da nekog igrača stavi na klupu.
- Porodica Pešić često raspravlja o košarci, ali razgovori se ne svode samo na sport. To je odnos ispunjen razumevanjem, humorom i međusobnom podrškom, što Pešiću daje snagu i inspiraciju za vođenje reprezentacije kroz izazove velikih takmičenja.
Svetislav Pešić poznat je široj javnosti i pod nadimkom “Kari”. U svojoj autobiografskoj knjizi “Moja igra, moj put” detaljno opisuje kako je ovaj nadimak nastao. U njegovom rodnom Pirotu, u Novosadskoj ulici, mesto okupljanja lokalne dece bilo je gotovo kao mala scena na kojoj su se izgovarale anegdote i prepričavale filmske scene. Svetlo ulice stvaralo je poseban ambijent koji je dodatno isticao svaku reč i postupak.
- Na toj “sceni”, svako je morao imati nadimak, a on je svoj dobio zahvaljujući načinu na koji je prepričavao film u kome je glumio Hari Belafonte. Pešić je odlučio da mu promeni ime u “Kari”, i od tada su ga prijatelji tako zvali. Taj nadimak prati ga i danas i postao je deo njegove sportske i lične legende.
Ova priča otkriva kako su se iz običnih svakodnevnih trenutaka i igara rađale posebne karakteristike i identiteti, koji su oblikovali ne samo Pešića kao trenera već i kao čoveka. Upravo ta kombinacija ličnih vrednosti, porodične podrške i strasti prema košarci dovela je do njegovog uspeha na trenerskoj sceni.
Uprkos pritiscima i očekivanjima koja prate vođenje nacionalnog tima, Pešić pronalazi snagu u stabilnosti i razumevanju svoje porodice, posebno supruge Vere, koja je tiha ali odlučna snaga u njegovom životu. Bez njene podrške, kako sam tvrdi, ništa ne bi bilo moguće.
Ova sinergija između profesionalnog i privatnog života čini da je košarka za Pešiće ne samo posao, već način života koji ih povezuje i u najtežim trenucima. Na taj način, iako se na društvenim mrežama slavi “Kari”, za njega je osnovni motor uspeha upravo Vera — njegova supruga, partnerka i saputnica kroz sve izazove.
Sve ove činjenice zajedno grade portret ne samo jednog poznatog trenera, već i čoveka koji ceni porodicu, tradiciju i vrednosti koje su utkane u njegov rad i životni put. Upravo to ga čini jedinstvenim i nezamenjivim liderom srpske košarke.
