Svi su je obožavali u Jugoslaviji, a ona u jeku slave otišla u Italiju da radi kao dadilja: Zbog nje se zgodni dasa odrekao karijere i pružio joj brak iz snova

U današnjem članku govorimo o Nataši Tapušković, glumici koju je cela Jugoslavija zavolela kroz lik Danice iz filma „Lajanje na zvezde“. Taj lik srednjoškolke sa stavom i lepotom ostao je upamćen i dan-danas.

• Tokom cele svoje karijere, Nataša je ostala verna sebi, ostavljajući snažan utisak svojom pojavom i energijom. Njena životna priča ima sve elemente filma, a ona je i danas žena koja pleni pažnju i poštuje svoju profesiju. Posebno je istaknuta u poslednje vreme kroz ulogu u pozorišnoj predstavi „Vatre“.

U jednom trenutku, Nataša nije bila sigurna da li je gluma pravi put za nju. Odlučila je da ode u Italiju, gde je za kratko vreme savladala jezik i zaposlila se kao bebisiterka u Bolonji. Tamo nije razmišljala o svojoj prethodnoj karijeri, nego je uživala u novim iskustvima, putovanjima i zaradi. Nakon godinu dana, osećala je veliku čežnju za svojom zemljom i voljenim ljudima, pa se vratila u Srbiju. Kako je sama rekla, spremna je bila da radi bilo šta kako bi preživela, ne bojeći se izazova i nesigurnosti u poslu glume. To pokazuje njenu snagu i prilagodljivost.

Natašu smo imali priliku da gledamo u brojnim značajnim ostvarenjima, kao što su „Život je čudo“, „Šišanje“, „Folk“, „Pozorište u kući“, „Spomenik Majklu Džeksonu“, „Proleće na poslednjem jezeru“ i „Komedija na tri sprata“. Njena raznovrsnost i posvećenost radu jasno pokazuju koliko je uspešna i cenjena u svetu glume.

• Posebna priča tiče se njenog muža, Vuka Tapuškovića, teniskog trenera koji je svoje angažmane u Americi odložio da bi bio sa njom. Njihov susret organizovala je Vukova kuma, koja je verovala da su oni srodne duše. Upoznali su se u pozorištu, a Nataša se odmah osećala kao da je pronašla pravog partnera. Vuk je bio suprotnost svima koje je do tada poznavala – njegova energija, toplina i plemenitost učinili su da se odmah zaljubi. Njihova veza brzo je prerasla u veridbu, a nakon završetka Natašinog filma „Život je čudo“, venčali su se. Nataša je uzela prezime Tapušković kako bi porodici dala osećaj celovitosti i pripadnosti. Oboje su se trudili da budu podrška jedno drugom, a Vuk često smanjuje poslovne obaveze kako bi bio uz decu i podržao Natašu.

Pre Vuka, Nataša je imala i jednu raniju vezu iz detinjstva koja je ostala simpatična uspomena. Njena prva ljubav bio je Petar Leković, dečak koji joj je kao dečak ponudio brak. Tog detinjskog „braka“ svi su znali u školi i to je postala lepa i neizbrisiva priča iz Natašinog detinjstva. Taj period ispunjen nevinošću i simpatičnim dečjim obavezama bio je jedan od osnovnih životnih trenutaka.

Razvod roditelja bio je značajan emotivni udarac za Natašu dok je odrastala u Kruševcu. Iako nije bilo svađa ni loših reči među roditeljima, to je za nju bio težak period. Od sedme godine njen otac je živeo u Beogradu, a Nataša se dugo nije mogla pomiriti s tim rastankom. Usamljenost je često bila prisutna, a detinjstvo je provodila pomažući u lokalnoj ćevabdžinici i čuvajući decu iz obližnjeg parka. Njena majka joj je dopuštala slobodu da sama organizuje vreme, što joj je bilo dragoceno.

Petak je bio dan koji je Nataša najviše volela, jer je tada njen otac dolazio u posetu, dok je nedelje, kada bi on odlazio, provodila u tugovanju sve dok nije dobila svoju decu. Tada je uspela da zaceli te rane i da pronađe mir.

Kroz sve te životne situacije, Nataša je pokazala hrabrost, istrajnost i snagu. Njena posvećenost glumi, ali i porodici, čini je posebnom osobom. Iako je prošla kroz mnoge izazove, uspela je da pronađe sreću i ravnotežu. Njena životna priča i danas inspiriše mnoge, a njena karijera i ličnost ostaju autentični i vredni divljenja.