U današnjem članku govori se o jednoj od najrasprostranjenijih parola današnjice: „Jednom se živi uzmi sve što ti život pruža“. Na prvi pogled, ovaj slogan deluje privlačno, podstiče na slobodu i uživanje u životu, a mnogi ga prihvataju kao univerzalni recept za sreću.
- Međutim, iza te prividne poruke kriju se dublji problemi koje naglašava ruski jeromonah Romanov. On ističe da ovaj moto zapravo predstavlja vešto upakovanu zamku, koja ljudima nudi prividnu slobodu, a u stvari vodi u duhovno osiromašenje i moralni pad.
Poruka „uzmi sve“ deluje kao poziv na neograničenu slobodu. Ona se širi kroz reklame, popularnu kulturu i motivacione govore, a ljudi je često prihvataju bez razmišljanja. No, kada se razmotri dublje, postavlja se ključno pitanje: šta zapravo znači „sve što ti život pruža“? Upravo u toj nejasnoći leži opasnost. Slogan dopušta da svako u njega unese sopstvene želje i porive, bez razlikovanja između dobrog i lošeg, dopuštenog i zabranjenog. Time se brišu granice između moralnog i nemoralnog, između istinskih vrednosti i prolaznih strasti.
Takav pristup nudi slobodu bez odgovornosti. Ljudi koji nemaju čvrst duhovni oslonac prihvataju ovaj moto kao opravdanje svojih slabosti. On postaje alibi da se ne menjaju, da ne rade na sebi i da ne ulažu trud u vlastiti rast. Jeromonah Romanov upozorava da osoba vođena takvim principima zapravo biva zarobljena – ne spoljnim pritiscima, već sopstvenim strastima i porocima. Umesto da se čovek razvija kroz napor, disciplinu i samoodricanje, on se prepušta lenjosti, uveren da je dovoljno posegnuti za onim što je lako dostupno.
- Ova filozofija ne ostaje samo na individualnom nivou, već prerasta u širu ideologiju savremenog sveta. Kultura potrošnje gradi sistem u kojem više ne postoji „ne smeš“, već samo „ja hoću“. Granice i zabrane nestaju, a na njihovo mesto dolazi beskrajna ponuda užitaka i iskustava. Sve postaje roba, sve se može kupiti, a čovek se pretvara u potrošača koji gubi svest o pravim vrednostima. U takvom svetu nestaje pojam dužnosti, odgovornosti i brige za druge.
Nasuprot tome, hrišćansko učenje nudi potpuno drugačiji put. Apostol Pavle podseća: „Sve ispitujte, držite se onoga što je dobro“. Time se naglašava da istinska sloboda nije u tome da probaš sve što ti se nudi, već da razumno izabereš ono što donosi korist tvojoj duši i vodi te ka višem smislu. Hristos jasno poručuje: „Ako hoćeš za mnom da ideš, uzmi svoj krst i odrekni se sebe“. Dakle, život se ne sastoji od razuzdanog uživanja, već od svesnog i odgovornog nošenja sopstvenog krsta – od rada na sebi, odricanja i ljubavi prema drugima.
Na prvi pogled, ovaj put izgleda teži. On zahteva napor, samokontrolu i samodisciplinu. Međutim, upravo kroz te izazove čovek pronalazi pravu slobodu i ispunjenost. Dok filozofija „uzmi sve“ vodi u prazninu i osećaj unutrašnjeg siromaštva, jevanđelski poziv otvara vrata ka punini života. Jer, ako se već jednom živi, onda se ne sme živeti površno, već treba živeti smisleno i odgovorno.
Jeromonah Romanov podvlači da je ova razlika između dve filozofije od presudnog značaja. To nije tek pitanje različitih stavova ili životnih stilova, već pitanje večnog puta i sudbine čoveka. Slogan modernog društva nudi iluziju zadovoljstva, dok hrišćanska poruka upućuje na istinsku radost koja ne zavisi od prolaznih stvari, već od unutrašnjeg mira i duhovnog rasta.
Kada se sve sabere, može se zaključiti da životna parola „Jednom se živi – uzmi sve što ti život pruža“ u svojoj suštini ne vodi sreći, već zamagljuje pogled na ono što je zaista važno. Ona nudi privid slobode, dok jevanđelska poruka poziva na odgovornost i pravu slobodu u istini. Jedna filozofija završava u praznini, a druga u punoći. Zato je važno prepoznati obmanu i izabrati put koji vodi ka istinskom miru i smislu.
