Mnogi ljudi se pitaju da li je Bog uopšte prisutan u njihovim životima i ako jeste, zašto ponekad dozvoljava da im se dešavaju stvari koje izgledaju kao prepreke ili nepravda. Više u nastavku…
- Istina je da često ne vidimo širu sliku i da događaje tumačimo samo na osnovu onoga što nam se desilo tog dana. U jednoj simboličnoj priči objašnjava se kako izgleda kada se čovek požali Bogu na težak dan, a onda sazna da su sve te naizgled loše stvari zapravo bile oblik zaštite i brige.
Zamišljena je situacija u kojoj čovek razgovara sa Bogom. On mu se obraća ljutito i frustrirano, pitajući ga zašto mu je dan bio pun problema. Probudio se kasno, automobil mu se nije odmah upalio, za ručak je dobio pogrešnu porudžbinu, telefon mu se ispraznio baš u trenutku važnog poziva, a kući ga je dočekao novi aparat koji uopšte nije radio. Na prvi pogled, sve je izgledalo kao niz nesrećnih okolnosti koje su ga samo dodatno iscrpile.
- Bog mu, međutim, strpljivo objašnjava pravu pozadinu tih događaja. Dok je čovek spavao duže nego obično, kraj njegovog kreveta bio je anđeo smrti, a Bog je poslao svog anđela da ga zaštiti. Upravo zato ga je pustio da spava, kako ne bi bio svestan borbe koja se vodila za njegov život. Automobil koji se nije odmah upalio spasio ga je od pijanca za volanom koji je prolazio putem na koji bi naišao da je krenuo ranije. Pogrešan sendvič pripremila je osoba koja je tog dana bila bolesna, pa je Bog na taj način sprečio da i on oboli i bude primoran da izostane s posla. Telefon se ispraznio u trenutku kada je druga osoba imala nameru da ga slaže i prevari, što bi ga moglo koštati posla i reputacije. Na kraju, novi masažer koji je kupio imao je fabričku grešku i mogao je da izazove požar, pa je Bog učinio da ne proradi i time ga spasao ozbiljne opasnosti.
Čovek je posle ovih objašnjenja osetio stid i poniznost. Tek tada je shvatio da stvari koje je video kao nesreću zapravo predstavljaju Božiju ruku zaštite. Umesto da se žali i gunđa, trebalo je da ima poverenje i strpljenje, jer Bog vidi dalje nego što mi možemo. On zna šta bi moglo da nas povredi i često nas štiti na način koji u prvi mah deluje kao neprijatnost ili zastoj.
- Poruka ove priče je jasna – Bog je uvek uz nas, čak i kada toga nismo svesni. Njegov plan je uvek bolji od našeg, iako to ne možemo da shvatimo u trenutku kada nam se čini da sve ide naopako. Naučiti da verujemo i u dobrim i u lošim danima znači prepustiti se Njegovoj volji, sa poverenjem da nas vodi putem koji je najbolji za nas.
U svakodnevnom životu često se suočavamo sa sličnim situacijama – zakasnili smo na autobus, otkazao nam je dogovor, pokvarila se neka stvar u kući. Sve to doživljavamo kao smetnju, a retko pomislimo da možda postoji razlog koji ne vidimo. Možda nas je ta mala neprijatnost spasila od veće nesreće ili nas skrenula sa puta koji nam ne bi doneo ništa dobro.
- Priča nas uči i zahvalnosti. Kada dan ne ide po planu, možda je pravo vreme da zastanemo i zahvalimo se na tome što smo i dalje zaštićeni, čak i kada toga nismo svesni. Vera nije samo u lepim trenucima, već i u onim danima kada osećamo umor, frustraciju i nesigurnost. Upravo tada treba da verujemo da postoji viša svrha i da nas Bog čuva.
Na kraju, Bog u priči podseća čoveka da su njegovi planovi uvek bolji od ljudskih i da nema razloga za sumnju. Njegove oči budno motre na svakog čoveka, On vidi ono što mi ne vidimo i vodi nas kroz život, brinući se da ostanemo sigurni. Naša je uloga da verujemo, da Mu se zahvaljujemo i da prihvatimo da nije sve onako kako izgleda.
