Uvod
Ispovesti ljudi koji su živeli životom u senci društvenih normi često otkrivaju mračnu i potresnu stvarnost. Vida Kokić, žena koja je provela decenije u prostituciji, u svom izlaganju otkriva duboku patnju, unutrašnji konflikt, kao i posledice životnih izbora koje je donela. U njenoj priči ne samo da se osvetljava surova stvarnost prostitucije, već i problem koji uz nju ide – zavisnost, kocka i gubitak svega što je stečeno. Ovaj članak istražuje njen život i iskustva, sa fokusom na društvene, moralne i psihološke aspekte njenog života.
Izbor prostitucije i njen početak
Vida Kokić je odrasla u Banjaluci, ali njen život je ušao u prostituciju još u ranoj mladosti. Sa samo 17 godina, porodični prijatelj je odveo u Italiju pod izgovorom da će čuvati decu. Međutim, to je bila laž koja je postavila temelje njenog ulaska u svet prostitucije. „Nema povratka“, priznaje Vida, jer je once ušla u ovaj posao, postala je deo ozbiljnog i surovog sistema. Kroz godine, njeine destinacije su se širile – Italija, Holandija, Nemačka, a potom i veći deo Evrope. Vida je u tom periodu radila sa različitim vrstama klijenata – od političara i biznismena do običnih ljudi. Zanimljivo je da je za nju prostitucija bila profitabilna, zaradivši astronomske sume. Na vrhuncu svoje karijere, zarađivala je i do 16.000 maraka za jednu noć.
Život pod pritiscima i gubicima
Međutim, novac koji je zarađivala nije bio dugotrajan. Vida priznaje da je veliki deo svog bogatstva potrošila na kocku i alkohol, kao i na druge oblike zavisnosti. Kockanje je bilo njen način života od mladosti, a kazino je postao njeno drugo “radno mesto”. Za nju, kocka je bila ne samo beg od stvarnosti, već i deo posla, jer je često dobijala velike sume novca, ali ih je isto tako brzo gubila. „Bilo je dana kada sam osvajala i 50.000 maraka za veče, ali to sam ubrzo vraćala u kazino.“
- Društvena izolacija je bila neminovna, jer je tokom godina shvatila da je sve što je stekla – nestalo. Na kraju, kada je postala socijalni slučaj, Vida nije imala ništa osim svojih iskustava i uspomena. Kaže da sada “molim ljude da mi kupe cigarete”, što oslikava duboku patnju i srozavanje koje je doživela.
Porodični odnosi i emotivna strana
Iako je život u prostituciji bio njen način preživljavanja, Vida Kokić je majka desetoro dece. Iako je rodila šest dečaka i četiri devojčice, ona ne zna ko su im očevi, jer je kroz svoj život često menjala partnere. Zbog svog načina života, decu je davala na usvajanje ili ih ostavljala u centru za socijalni rad, verujući da će imati bolje šanse u životu. „Nikada nisam imala mogućnost da ih odgajam. Svesna sam da nisu mogli biti sa mnom i da bi im bilo mnogo bolje sa hraniteljskim porodicama.“
- Iako su deca sada odrasla, Vida se povremeno pokušava povezati sa njima, ali to često nije moguće. Kontaktira samo sa dva sina – jedan je u zatvoru, a drugi živi sa bivšim partnerom. Pomaže im koliko može, ali priznaje da je njena majčinska ljubav bila potisnuta okolnostima koje su je pratile kroz život. „Teško je, jer sam majka i volim svoju decu, ali verujem da su sada sigurni i srećni, što sa mnom to nikada ne bi bilo.“
Moralne dileme i lični konflikt
Iako je njen život bio obeležen skandalima, preprekama i moralnim prekršajima, Vida u svom intervjuu izražava jasan stav o abortusu: „Nikada nisam abortirala, jer je mnogo poštenije imati intimni odnos za novac nego ubiti život u sebi.“ Ovaj njen stav ukazuje na unutrašnji konflikt između života kakav je vodila i težnje da zadrži makar delić svojih moralnih vrednosti. Pored toga, ona je veoma kritična prema ženama koje se bave prostitucijom, a predstavljaju se kao starlete, naglašavajući razliku u tarifama i fizičkim korekcijama, poput plastičnih operacija koje one finansiraju.
Zaključak
Priča o Vidi Kokić pruža uvid u složenost života jedne žene koja je na rubu društva. Njen život je bio obeležen teškim okolnostima i nesrećnim odlukama, ali u isto vreme, ona ostaje svesna svojih grešaka. Kroz njene reči, čini se da je i dalje porodično orijentisana osoba, koja, uprkos svemu, traži izlaz iz svojih emocionalnih i finansijskih problema. Bez obzira na sve, njen život je i dalje obeležen dubokim osjećajem kajanja i borbom za bolji život. Kroz njenu ispovest jasno je da je prostitucija samo prividno rešenje koje ne donosi trajno zadovoljstvo, već samo kratkotrajnu sigurnost i povremenu sreću, dok su posledice ove profesije često nepopravljive.
