Pegi Haris, žena iz Vernona u Teksasu, nosi sa sobom priču o ljubavi, požrtvovanju i istrajnosti koja traje gotovo osam decenija. Njen život je bio oblikovan velikim gubicima, ali i neprestanom potragom za istinom koja je konačno isplivala na površinu nakon 68 godina. Ova dirljiva priča počinje 1944. godine, kada se udala za svog dečka Bilija Harisa, pilota koji je bio pozvan u vojsku.
Brak koji nije potrajao
Pegi i Bili su se venčali u 1944. godini, ali njihov bračni san nije trajao dugo. Samo šest nedelja nakon venčanja, Bili je pozvan u vojsku i poslat na front u Normandiju, gde se nikada nije vratio. Iako su proveli samo nekoliko meseci zajedno, Pegi je bila sigurna da je to ljubav koja će trajati zauvek. “Bili i ja smo bili venčani samo šest nedelja, ali ja sam odlučila da to bude za ceo život”, izjavila je Pegi.
- Međutim, ono što je usledilo nakon njegovog odlaska bilo je neizvesno i tragično. Nakon Bilijevog odlaska u vojsku, Pegi nije imala nikakve zvanične informacije o njegovoj sudbini. Prvo je bio prijavljen kao nestao, a potom su stizale različite informacije koje su joj donosile lažnu nadu. Ponekad su joj govorili da je Bili živ i da se vraća, da bi potom saznala da je poginuo, pa čak i da je sahranjen na više različitih mesta.
68 godina potrage za istinom
Pegi nije odustajala. Iako je gubila nadu, njen trajan poziv na pravdu i potraga za odgovornostima nastavljeni su decenijama. Pisala je mnogim zvaničnicima, tražeći bilo kakve informacije o svom suprugu. “Pisala sam svima i pitala za bilo kakve informacije o mom suprugu”, seća se Pegi. Iako je poslednji put pisala kongresmenu 2005. godine, odgovor koji je tada dobila bio je šokantan: Bili je još uvek prijavljen kao nestao.
- Međutim, 2005. godine, uz pomoć rođaka koji je pretraživao vojnu evidenciju, konačno je otkrivena istina. Bili je bio jedan od poginulih vojnika u Normandiji, a njegov grob se nalazi na američkom vojnom groblju u Francuskoj. Ova otkrića donela su Pegi veliku olakšanje, ali su istovremeno bila i podsećanje na sve godine neizvesnosti.
Bili – heroj jednog sela
Iako je Pegi bila duboko potresena gubitkom svog voljenog supruga, jedna stvar ju je iznenadila – status heroja koji je Bili stekao u jednom malom francuskom selu. U La Vantu, gde je Bilijev avion srušen, meštani ga i danas pamte kao heroja. U trenutku kada je avion bio u opasnosti da padne na selo, Bili je učinio sve da zadrži kontrolu i spreči veće stradanje. Njegova akcija spasila je mnoge životima civila, a za to je posthumno postao poznat kao pravi heroj.
- U znak zahvalnosti, seljani La Vanta organizuju tri puta godišnje šetnje u Bilijevu čast. U selu postoji čak i ulica koja nosi njegovo ime – Rue Billy Harris. Meštani i danas odlaze do njegovog groba i ostavljaju cveće, kao znak poštovanja za njegovu hrabrost i nesebičnost. To je bio čin koji je duboko uticao na zajednicu i ostavio neizbrisiv trag.
Ljubav koja ne umire
Pegi Haris od tada redovno obilazi Bilijev grob u Francuskoj i, kako kaže, za nju je to poseban ritual koji traje još od njegove smrti. Svake godine šalje cveće na njegov grob deset puta – na Bilijev rođendan, godišnjicu venčanja, Božić i druge važne datume. Kao poslednja udovica koja obilazi ovo groblje, Pegi ističe da je svaki trenutak koji provodi uz njega neprocenjiv. “Kada ljudi razmišljaju o kraju, shvate da nisu prošli kroz ovako nešto,” kaže Pegi.
- Njihova priča nije samo priča o ratnim strahotama i gubicima, već i o ljubavi koja ne poznaje granice i o sećanju koje traje kroz nesećne godine i nesebična dela. Čin Bilija Harisa nije bio samo herojski za vreme rata, već je postao simbol ljubavi koja je veća od vremena i prostora. Zahvaljujući hrabrosti jednog čoveka i zahvalnosti zajednice koja ga nikada nije zaboravila, priča o Biliju Harisu nastavlja da živi i dalje.
Zaključak
Priča Pegi i Bilija Harisa je priča koja odražava snagu ljudske istrajnosti i neuništive ljubavi. Iako su godine prolazile, Pegi je nastavila da nosi sećanje na svog voljenog, bez obzira na izazove i neizvesnosti koje je život donosio. Ovaj primer ljubavi koja ne poznaje vremenske granice i hrabrosti koja je zauvek ostala urezana u sećanjima ljudi iz La Vanta govori o tome kako heroji često dolaze u najneočekivanijim oblicima, a njihova dela i ljubavi žive čak i decenijama nakon što su otišli.