Zavoleli smo je u filmu “Mrtav ladan”: Mnogi kažu da bi je danas prepoznali po osmehu i očima, a evo čime se bavi

Mrtav ladan je film koji je zauzeo svoje mesto među legendama srpske kinematografije, a jedno od ključnih lica koje je zasijalo u ovom ostvarenju svakako je Tara Manić. Ovaj film, u režiji Milorada Milinkovića, prati neobičnu avanturu dva brata, Kize i Lemija, koji pokušavaju da prenesu svog mrtvog dedu iz Beograda u Vršac. Razlog za ovu čudnu odluku je nedostatak novca za običan transport, dok ih u Vršcu čeka njihov strogi otac, koga se plaše.

U vozu, pored njih, nađe se i narko-diler Limeni, koji, kako bi se zaštitio od policije, sakriva drogu u dedinom džepu. Zanimljiv trenutak u filmu postaje scena sa devojčicom koja izgovara kultnu rečenicu „neću da ti kažem ćelavi“, koja je postala simbolična za ovaj film. Mnogi su se pitali šta je sa devojčicom koja je izgovorila ovu rečenicu i kako je danas izgleda.

Tara Manić: Od dečije zvezde do pozorišnog reditelja

• Tara Manić je upravo ta devojčica koja je postala poznata po pomenutom citatu. Iako je njena uloga u filmu bila kratak i spontano oblikovan trenutak, ona je ostavila veliki utisak na publiku. Tara je izrasla u pravu lepotu, a svoju karijeru nije nastavila kao glumica, već je odlučila da se posveti pozorištu. Uloga iz filma “Mrtav ladan” bila je njen prvi i jedini glumački angažman, jer je Tara, kako je kasnije izjavila, bila još uvek dete koje nije imalo ambiciju da se bavi glumom.

Tara je ispričala da replika „neću da ti kažem ćelavi“ nije bila deo scenarija. Srđan Žika Todorović, poznati srpski glumac, sugerisao joj je da kaže ovu rečenicu, što je dovelo do spontanog stvaranja jednog od najpoznatijih trenutaka filma. Ova scena nije bila planirana, ali je postala ključna za popularnost filma, a ljudi su je zapamtili još pre premijere. Ova nesvakidašnja rečenica nije bila samo deo samog filma, već i reklame koja je izašla pre nego što je film zapravo bio prikazan, što je dodatno povećalo njen značaj među publikom.

Nakon što je završila svoj angažman u ovom filmu, Tara je odlučila da se povuče iz sveta glume i da svoju umetničku strast usmeri u drugom pravcu. Kako je sama rekla, dečiji izleti u svet glume nisu bili nešto čemu je želela da posveti svoju budućnost. Umesto toga, posvetila se pozorištu i postala pozorišni reditelj.

Uspon u svetu pozorišta

• Tara Manić je rođena 1994. godine u Beogradu, a svoju akademsku karijeru započela je na Fakultetu dramskih umetnosti. Diplomirala je 2017. godine na Katedri za pozorišnu i radio režiju, gde je bila student generacije, a njena završna predstava „Fotografija 51” En Ziglera bila je veliki uspeh. Njen mentor bio je Igor Vuk Torbica, a profesorka Alisa Stojanović. Po završetku studija, Tara je započela svoju profesionalnu karijeru kao demonstrator na fakultetu, a ubrzo zatim postala i stručni saradnik na predmetu Pozorišna režija.Njena karijera u pozorištu počela je punom parom, a njeni rediteljski radovi uključuju brojne značajne predstave. Neke od njih su:

“Dan kada ja nije više bilo ja” Rolanda Šimelpfeniga, Beogradsko dramsko pozorište, 2021.
“Osam žena” Rober Toma, Narodno pozorište „Toša Jovanović”, 2020.
“Zidanje Skadra” Vuka Boškovića, Ansambl “Kolo” i Narodno pozorište Užice, 2020.
“Devojka cara nadmudrila” Vuka Boškovića, Ansambl “Kolo” i Narodno pozorište Užice, 2019.”Jul” Ivana Viripaeva, Ustanova kulture “Parobrod”, 2019.”Til Ojlenšpigel

– O proseravanju” Dejana Prćića (po motivima narodnih priča o BaronuMinhauzenu, Tilu Ojlenšpigelu, Marku Tvenu i Hariju Frankfurtu), Ujvideki sinhaz, 2018.”Fotografija 51″ En Ziglera, 2017.Tara je pokazala izuzetnu posvećenost svom pozorišnom radu i brzo se afirmisala kao reditelj, radeći sa renomiranim pozorištima i stvarajući predstave koje su privukle veliku pažnju publike. Njeni projekti su često bili izazovni i nosili su duboke umetničke poruke, koje su iznova osvajale publiku.

Zaključak

Tara Manić, iako nije nastavila svoju glumačku karijeru, svakako je postala vrlo uticajna figura u srpskom pozorištu. Njen prvi susret sa glumom, kroz kultnu ulogu u filmu „Mrtav ladan“, možda je bio spontani trenutak, ali je otvorio vrata umetnosti koje je ona kasnije ispunila na mnogo značajniji način. Njena odluka da se posveti režiji pokazala se kao pravi korak u njenoj karijeri, jer je kroz nju uspela da izrazi svoju umetničku viziju. Tara Manić je postala važan deo srpske pozorišne scene, i iako njeno ime možda više nije toliko prepoznatljivo u filmskom svetu, njen uticaj u teatru je nezaobilazan.