Milka Perić, poznata kao baka Crvenkapica iz Udbine, ostavila je dubok trag u srcima mnogih koji su je upoznali, bilo uživo, bilo kroz YouTube videozapise. Njen život, ispunjen tugom, usamljenostima, borbama, a na kraju i ljubavlju od strane anonimnih ljudi, bio je priča koja je mnogima delovala gotovo nevjerojatno. Iako je neko vreme izazivala smeh ili sažaljenje, njena stvarna priča bila je mnogo dublja i potresnija.
Mladi dani i teški početci
Milka Perić, nekada prelepa devojka iz Udbine, doživela je nesreću koja je oblikovala njen život. Sa samo 13 godina izgubila je majku, a otac se ubrzo oženio drugom ženom. Njen život nije imao miran početak, a nakon toga, kroz mnoge godine rada, borbi i stradanja, postepeno je gubila sve – lepotu, porodicu i dom. Do svoje šesnaeste godine počela je raditi u pilani, gde su joj izuzetno cenili prelep rukopis. Iako su je smatrali lepom, ubrzo je bila primorana da nastavi raditi fizički teške poslove sa muškarcima, što joj je donelo mnoge nepravde i nehumane uslove života.
Milkin život u pilani bio je pakao, jer su joj dodelili sobu koja se nalazila pored muškog WC-a, a ona je često trčala i skrivala se u grmlju kada bi dolazilo do tuča među radnicima. Jednog dana, tokom nesreće, pila joj je zgrabila kosu, što je dovelo do ozbiljnih povreda, ali i gubitka kose. Ovaj incident značajno je uticao na njeno psihičko stanje. Postepeno, Milka je postajala predmet ismijavanja, a njena sposobnost da vodi normalan život bila je sve više ugrožena. Nakon nesreće u pilani, Milka je odlučila uzeti prevremenu penziju, ali to joj nije pomoglo da pronađe unutrašnju ravnotežu.
Samotnički život u Udbini
Kroz godine koje su usledile, Milka je postala samotnjak, odbijajući bilo kakvu pomoć. Njeno verovanje u rodni kraj, Udbinu, bilo je nepokolebljivo. Tokom ratnih dešavanja, kada je izbegla Oluju i privremeno boravila u Banjaluci, brzo se vratila u Udbinu. Od tada, gotovo nikada nije napustila svoje rodno mesto. Zanimljivo je da se često bavila kompulzivnim sakupljanjem stvari, pa su mnoge njene poslednje godine života prošle u napuštenim kućama koje nisu imale struju, vodu ili bilo kakav komfor.
Nije želela da se preseli u starački dom koji joj je obezbedila opština, jer je strahovala kako bi preživela bez svoje male penzije. Iako je dobijala topli obrok iz staračkog doma, nikada nije napustila svoju kuću. Njene godine života u hladnim, vlažnim i mračnim ruševinama bile su obeležene njenom upornošću da ostane u svom rodnom kraju, čak i pod najtežim uslovima.
YouTube priča: Prepoznavanje i saosećanje
U poslednjim godinama života, Milka je postala poznata zahvaljujući YouTube kanalu TV Loki. Robert Labrović, snimatelj i vlasnik ovog kanala, predstavio je Milku široj javnosti, tako da je njen život postao poznat na Balkanu. Videi u kojima se smenjivao njen bes, ogorčenost, ali i ljubav prema životu, dodali su dublji kontekst njenoj priči. Milka, iako se činilo da je izgubljena, do poslednjih dana života bila je izuzetno dobro informisana o svom kraju, poznavajući sve ljude i događaje.
Njeni videi bili su ispunjeni sirovim emocijama, ali i trenucima kada je, uprkos svemu, sedila uz kafu, razgovarajući o životu i svemu što je proživela. Često je isticala kako je volela da plati kafu drugima, želeći da bude ta koja pruža ljubaznost, a ne da prima pomoć.
Zahvalnost i ljubav nepoznatih ljudi
Milka je u poslednjim godinama života primala ljubav i saosećanje od ljudi koje nije poznavala. Gledaoci sa YouTube kanala slali su joj pakete s hranom, odećom, pa čak i novac. Iako su je mnogi smatrali neobičnom ili čak bizarno izolovanom, Milka je u tim gestovima prepoznala stvarnu ljudsku ljubaznost. Iako je bila usamljena, njeno srce nije bilo potpuno zatvoreno za druge. Njena ljubav prema životu i njeno verovanje u Udbinu ostali su nepromenjeni do poslednjeg dana.
Poslednji dani i dostojanstvena sahrana
Milka Perić preminula je 2022. godine, a sahranjena je u svom rodnom selu Tolići, u opštini Udbina, u porodičnoj grobnici. Sahrana je bila finansirana od strane opštine, a Robert Labrović je istakao da je Milka bila pokopana sa poštovanjem, dostojanstveno, što je i zaslužila nakon svih nedaća kroz koje je prošla. Njena smrt bila je kraj jednog teškog, ali i emotivnog života, života koji je obeležilo preživljavanje, borba za dostojanstvo, ali i spremnost da voli i bude voljena.
Milkin život nas podseća na to kako u najtežim okolnostima možemo zadržati snagu i veru u sebe, ali i na to kako je ljubav i pažnja, bilo ona koja dolazi od najbližih ili potpuni nepoznanica, važna za dušu i srce svakog čoveka.
