Ljubavna priča jednog Albanca iz sela kod Prizrena, koja je pre nekoliko godina izazvala veliku pažnju javnosti, izazvala je mnoge reakcije i bila predmet različitih komentara. Naime, Redžep Kastrati, koji je u to vreme imao 61 godinu, odlučio je ponovo da se oženi, što je izazvalo interesovanje medija i široke javnosti. On je tada kupio mladu Albanku da mu bude žena, i to za sumu od 3.000 evra.
Priča o braku sa mladom Albankom
Redžep je bio odlučan da u svom zrelim godinama pronađe novu životnu partnerku. U intervjuima koje je davao za lokalne medije, izjavio je da je očekivao da će njegova buduća supruga imati 35 godina, međutim, oni su mu doneli devojku od 19 godina. Iako je bio iznenađen, on je prihvatio ovu situaciju, koja je izazvala pomešane reakcije javnosti.
Zanimljivo je to što je Kastrati pre ove veze bio u braku sa ženom koja je preminula 2000. godine, a sa kojom je imao 12 ćerki. Sve njegove ćerke su se udale, a on je, prema nekim podacima, pre nekoliko godina imao i 50 unučadi. U međuvremenu, sa svojom novom suprugom Valentinom dobio je prvog sina, kojeg su nazvali Diamant. Ova priča bila je aktuelna pre više od deset godina, ali nije poznato šta se sada dešava sa njom i njenim akterima.
Fenomen brakova između Albanki i Srba
Poslednjih godina, sve češće svedočimo brakovima između Albanki i Srba, naročito u slučajevima kada su srpski momci u poodmaklim godinama. Mnogi od njih, ne želeći da ostanu sami tokom života, odlučuju se za brak sa mladim ženama iz Albanije. Ovaj trend se često pravda time da je, za njih, lakše da se ožene sa Albankama nego da ostanu bez partnera.
Na selima u Srbiji, situacija je specifična: mlade devojke uglavnom ne žele da ostanu na selu i često odlaze u grad da upišu škole ili fakultete, a zatim se zapošljavaju i udaju u urbanim sredinama. S druge strane, devojke iz gradova ne žele da se preseljavaju na selo, što stvara veliki broj neoženjenih momaka. Zbog ovih okolnosti, brakovi sa Albankama postaju sve popularniji, a sve veći broj ljudi podržava ovu vrstu brakova.
Razlozi za brakove sa Albankama
Zanimljivo je to da u Albaniji postoji specifičan demografski trend: broj žena je znatno veći nego broj muškaraca, zbog čega mnoge žene u Albaniji rizikuju da ostanu neudate. Štaviše, u njihovoj kulturi, postoji veći pritisak i sramota ako žena ostane neudata, nego da se uda za muškarca druge veroispovesti. Ovaj fenomen može biti ključni faktor za brakove sa strancima, kao što su brakovi sa Srbima.
Iako se situacija menja, posebno u jugoistočnom delu Srbije, gde se i dalje živo prati fenomen „braka sa Albankama“, etnolog Jasna Jojić je još 2005. godine napravila reportažu o ovom fenomen, ističući da Albanke rado udaju za Srbe. U toj reportaži, ona je opisala kako devojke iz Albanije dolaze u južnu Srbiju u potrazi za mužem, dok u Albaniji, prema njenim rečima, „devojke žele da se udaju što pre kako bi izbegle stigmu neudate žene“.
Evolucija situacije je, međutim, uočljiva – kako Srbija napreduje, kako se razvijaju mali gradovi i sela, i kako se koristi internet i pristup informacijama, tako se menja i stav prema brakovima sa Albankama, a samim tim i položaj neoženjenih momaka na selu.
Zaključak
Priča o Redžepu Kastratiju i njegovom izboru mlade supruge iz Albanije osvetljava društvene i kulturne razlike koje postoje u regionu. Ovaj fenomen, iako možda neobičan za mnoge, postao je sve prisutniji, naročito na selima u Srbiji, gde brakovi sa ženama iz Albanije postaju često jedini način da se prevaziđe problem neoženjenih muškaraca. U isto vreme, demografski problemi u Albaniji, gde ima značajno više žena nego muškaraca, takođe utiču na formiranje ovih brakova.
Kako se društva u ovom delu Balkana razvijaju i modernizuju, možemo očekivati da će se i dalje postavljati pitanja o kulturološkim normama i rodnim ulogama, ali je sigurno da će brakovi poput ovog biti i dalje aktuelni.
