U današnjem članku, pričamo o američkom državljaninu koji je odlučio da trajno nastavi život u Srbiji, uprkos brojnim pokušajima da se smesti u različitim zemljama.
Rali, Amerikanac koji je decenijama tražio svoje mesto pod suncem, nije uspeo da se ukoreni u Tajlandu, Kostariki, ili Slovačkoj, ali je prepoznao pravi dom u Srbiji, gde živi već deset godina. Danas se nastanio u Beogradu, gde radi kao profesor engleskog jezika, vodi ture po pabovima i pušta kantri i bluz muziku. Njegovo iskustvo i utisci o životu u Srbiji odraz su različitih aspekata koje ova zemlja pruža strancima.
- Rali je u jednom intervjuu za Jutjub kanal „Attic Life“ otkrio šta ga je zadržalo u Srbiji. Njegova prva poseta Beogradu bila je u Skadarliji, gde je, odmah po dolasku, doživeo neobičan susret s konobarom koji ga je pitao da li je Amerikanac. Iako je razgovor započeo temom NATO bombardovanja, Rali nije bio siguran šta da očekuje. Međutim, konobar mu je brzo ponudio večeru i rakiju, govoreći mu: „Dobrodošao u Srbiju“, što je Rali ispričao kao iskustvo koje ga je duboko dirnulo i ostalo mu urezano u sećanju.
Rali je tokom svog života u Srbiji naučio mnogo o jeziku, iako mu nije bilo lako da se snađe u kompleksnoj srpskoj gramatici. Iako mu razumevanje srpskog ide bolje nego sam govor, priznaje da je na kraju odustao od padeža i olakšao sebi komunikaciju. Iako mu izgovor nije savršen, najvažnije mu je da ga ljudi razumeju, što odražava njegov pristup životu u Srbiji – opušteniji i bez previše stresa.
Srbija je za Ralija specifična jer smatra da je to zemlja sa „slavenskom dušom“, uz elemente mediteranskog temperamenta. „Zamislite da su Rusija i Španija imali dete. To vam je Srbija“, opisuje Rali, naglašavajući jedinstvenu kombinaciju tradicije, ćirilice, pravoslavlja i rakije sa toplinom koja podseća na Italiju i Španiju. Za njega, ovaj spoj čini Srbiju posebnom i šarmantnom.
- Život u Srbiji mu je takođe pomogao da se opusti, nešto što je primetio i njegovi prijatelji iz Amerike. On se više ne bavi analiziranjem situacija kao što je to radio ranije. Srpski pristup životu, koji je sporiji i opušteniji, odgovara mu. U Americi, kako kaže, postoji stalni pritisak da se sve mora obaviti odmah i savršeno, dok u Srbiji ljudi imaju više strpljenja i opušteniji su u svakodnevnim situacijama.
Rali je već dve godine u vezi sa Srpkinjom i planira venčanje. Njegovo najomiljenije jelo je mućkalica, a često vodi turiste na gastronomske festivale, čime pokušava da podeli ljubav prema srpskoj hrani. Svi koji ga pitaju zašto je odlučio da ostane u Srbiji, Rali odgovara jednostavno: „Imam Srpkinju“, na što svi odmah klimnu glavom, što je možda najiskreniji odgovor na pitanje o njegovoj odluci da se nastani u Srbiji.
Ono što mu je posebno važno u Beogradu je osećaj sigurnosti. Rali ističe da može šetati noću bez ikakvog straha, nešto što mu u Americi nije bilo moguće. Ovaj osećaj slobode i sigurnosti je za njega neprocenjiv i čini njegov svakodnevni život ugodnijim i opuštenijim.
Na kraju, Rali zaključuje da mu život u Srbiji omogućava bolji balans između posla i privatnog života. Ako imate dobar posao u Srbiji, kažu, možete imati mnogo više slobode nego u Americi, uz znatno bolji kvalitet života. Za Ralija, to je ključno: u Srbiji se oseća istinski srećno i zadovoljan, a Srbija mu je dala ono što nije mogao da nađe u drugim delovima sveta – balans, mir i sigurnost.
