Prepričani članak o Anastasiji Sadovskoj i njenom iskustvu sa vaspitanjem dece u Švajcarskoj
Sve veći broj mladih ljudi odlučuje da potraži bolje profesionalne i životne mogućnosti u inostranstvu, a među njima se ističe i Anastasija Sadovska iz Rusije, koja je našla svoj novi dom u Cirihu, Švajcarska. Njeno iskustvo u ovoj zemlji otkriva značajne razlike u pristupu vaspitanju dece u Švajcarskoj u poređenju sa njenim prethodnim iskustvom u Rusiji. Njen put od malog sibirskog sela do života u Švajcarskoj obeležile su mnoge promene, a posebno ju je iznenadila sloboda koju švajcarski roditelji pružaju svojoj deci.
Put ka novim iskustvima
Anastasija je rođena u malom sibirskom selu, a nekoliko godina pre nego što je odlučila da se preseli u Sankt Peterburg, radila je kao dadilja u Rusiji. Ovaj posao ju je motivisao da istraži različite pristupe vaspitanju i, kako je sama rekla, proširi svoje horizonte. Po dolasku u Švajcarsku, Anastasija je našla posao u Cirihu, gde je započela rad u jednoj porodici. Njen zadatak bio je da se brine o devetogodišnjoj devojčici čija majka je često bila na poslovnim putovanjima.
Razlike u vaspitanju dece
Devojčica koju je Anastasija čuvala bila je veoma interesantna jer je govorila tri jezika: ruski, engleski i nemački, a njeno svakodnevno komuniciranje bilo je mešavina svih tih jezika. Anastasija je bila iznenađena koliko se švajcarski način života razlikuje od onog na koji je navikla u Rusiji. Sloboda koju roditelji daju svojoj deci bila je posebno upadljiva. Naime, švajcarski roditelji ne insistiraju na strogim pravilima i normama ponašanja, niti se previše brinu o tome šta drugi ljudi misle.
Za razliku od Rusije, gde je moguće da deca naiđu na kritike za svoje ponašanje na javnim mestima, u Švajcarskoj je prihvaćeno da deca imaju slobodu izražavanja. Na primer, ako dete želi da legne na pod u beloj odeći, da sisa palac ili da skače u parku, to nije nešto što bi izazvalo oštro osuđivanje. Ovakav stav prema vaspitanju omogućava deci da se osećaju opušteno i da istražuju svet oko sebe bez straha od osude.
Pretrpani rasporedi i disciplina
Međutim, ono što je Anastasiju iznenadilo bila je dinamičnost životnog rasporeda dece u Švajcarskoj. Naime, devojčica koju je čuvala imala je veoma bogat raspored aktivnosti, uključujući plivanje, tenis, kung fu i časove klavira. Ove aktivnosti su bile obavezne, jer roditelji insistiraju na disciplinovanosti i posvećenosti. Nema opcije da se propuštaju časovi, a očekivanja od rezultata su visoka.
Iako je ovaj visoki nivo angažovanja bio iznenađujući, Anastasija je ubrzo shvatila da je to deo kulture koja favorizuje radnu etiku i postizanje ciljeva. Roditelji žele da deca razvijaju razne veštine i talente, što dovodi do intenzivnog rasporeda aktivnosti.
Izazovi u disciplini
Anastasiji je bilo teško da se navikne na način kako roditelji u Švajcarskoj rešavaju konflikte sa decom. U jednom trenutku, devojčica je u naletu besa udarila svoju majku, a ona nije reagovala. Ovo je za Anastasiju bilo šokantno, jer je navikla da roditelji reše ovakve situacije uz strogu disciplinu. Međutim, u Švajcarskoj je pristup disciplini potpuno drugačiji. Roditelji umesto kazni često pokušavaju da pregovaraju i razgovaraju sa decom kako bi razjasnili situaciju i rešili problem.
Fizičko ili verbalno kažnjavanje nije opcija u ovom kontekstu. Ovaj pristup je baziran na razumevanju i komunikaciji, čime se teži da se dete nauči odgovornosti kroz razgovor i samostalno donošenje odluka.
Zaključak: Samostalnost i sloboda
Nakon iskustava u Švajcarskoj, Anastasija je stekla vredne uvide u to kako se deca vaspitavaju u različitim kulturama. Švajcarski roditelji se trude da pruže najbolje uslove za razvoj svoje dece, što uključuje i slobodu u ponašanju i mogućnost za razvoj veštine u različitim oblastima. Ovaj način vaspitanja omogućava deci da budu samostalna i samouverena, jer se uči da preuzmu odgovornost za svoje postupke.
Nakon što je stekla iskustvo u Švajcarskoj, Anastasija je odlučila da istraži Aziju i sada živi i radi u Kazahstanu. Njen put pokazuje kako različite kulture oblikuju pristup vaspitanju i kako takva iskustva mogu obogatiti život i razmišljanje o tome što znači biti roditelj.
