U današnjem članku donosimo priču o baki Budi, ženi čije ime odjekuje širom regiona već više od sedam decenija. Sa samo 17 godina postala je domaćica u manastiru Sopoćani, gde je ceo život posvetila kuvanju, nikada se nije udavala i ostala je simbol dobrote i nesebičnosti.
- Njena toplina i širok osmeh ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su je upoznali. Baka Buda je uvek gledala ljude izvan granica vere i nacionalnosti, pružajući svoje srce svakome, bez obzira da li je Srbin ili Bošnjak, pravoslavac ili musliman.
Budimirka Buda Mladenović ušla je u motel pored manastira Sopoćani 1954. godine i tu je radila do poslednjeg dana svog života. Njeni specijaliteti bili su poznati i cenjeni među najuglednijim ličnostima, uključujući Josipa Broza Tita, razne državnike i ambasadore. Iako joj je ponuđena prilika da postane lična kuvarica ili da radi čak i u sedištu UN u Njujorku, ona je ostala verna svom manastiru i lokalnoj zajednici, odbijajući sve velike prilike koje su joj nudili. Za nju je rad u kuhinji bio više od posla – bio je to poziv i način života.
U svojim poslednjim godinama života, Buda je živela u hotelu Sopoćani, gde je imala svoju sobu kako bi bila što bliže svom radnom mestu. Svakog jutra dočekivala je osoblje sa osmehom, a kada tog jutra osmeh izostane, svi su znali da nešto nije u redu. Preminula je tiho u decembru 2021. godine, a večni mir pronašla je u svom rodnom selu, sklopivši oči koje su vidjele i patnju i radost, i ostavila neizbrisiv trag ljubavi i dobrote.
Posebna priča vezuje Baku Budu i voditelja Senada Hadžifejzovića, koji je s njom prvi put susreo sa samo deset godina. Senad se ceo život sećao tog susreta i činio je sve da joj se ponovo zahvali za ljubaznost i pažnju koju mu je pružila. Prisustvo Bude formiralo je Senadov pogled na međuljudske odnose i poštovanje različitih kultura i tradicija. Senad se priseća kako je, kao dečak, odveden u manastir Sopoćani od strane svog oca. Tu je upoznao Baku Budu, koja ga je izdvojila iz društva i pripremila mu pasulj bez svinjetine, iako to niko nije tražio. Taj čin pažnje i poštovanja kulturnih običaja ostavio je dubok trag u njegovom životu.
- Senad je godinama govorio o toj ženi, ističući koliko je taj gest bio simbol kulture i međureligijskog poštovanja. Njegovo prisjećanje o Budi podseća na važnost malih, ali značajnih dela u životu, koja oblikuju osobu i njene vrednosti. Kada je konačno pronašao Baku Budu mnogo godina kasnije, susret je bio emotivan i pun zahvalnosti. Iako ga prvobitno nije prepoznala, ubrzo se setila priča iz prošlosti i sa osmehom evocirala uspomene.
Buda je tada govorila o svom životu i posvećenosti manastiru: „Ovde sam došla kao devojčica sa 17 godina! Srčani sam bolesnik, ali ceo dan sam u kuhinji i navikla sam na vrućinu! Ovaj dom je posetila cela Evropa, a ja sam služila i resul-ulemu iz BiH pre mnogo godina. Hvala vam što ste zapamtili moj čin! Hvala vam što ste došli! Da živite dugo godina i da budemo uvek u slozi.“
Njena predanost poslu, ljubaznost i sposobnost da poštuje i neguje tradicije svih ljudi učinile su je ne samo vrhunskom kuvaricom, već i čovekom koji oplemenjuje srca drugih. Senad je ponovo istakao koliko je važan gest Bude koji je njega, kao dečaka, formirao i naučio ga vrednostima tolerancije, razumevanja i poštovanja različitosti.
Baka Buda je simbol ljubavi, predanosti i ljudskosti. Njena priča pokazuje kako jedan jednostavan čin pažnje i poštovanja može ostaviti neizbrisiv trag u životima drugih. Njena životna filozofija, spremnost da svakome pruži srce i osmeh, kao i nepokolebljiva odanost svom pozivu, učinili su je legendom i osobom koja će se pamtiti i nadalje.
Čak i nakon njene smrti, uspomene na njenu dobrotu, kulturni senzibilitet i nesebičnost, žive u pričama ljudi koji su je poznavali. Baka Buda je dokaz da život ispunjen služenjem drugima i poštovanjem različitosti može biti trajno inspirativan i transformativan. Njeno ime ostaje simbol tradicije, dobrote i humanosti, a priča o njoj nas uči koliko su ljubaznost, pažnja i poštovanje drugih vrednosti koje prevazilaze vreme i granice.
