Mala, oronula kuća, sa raspuklim zidovima i prozorima kroz koje zimi prodire ledeni vetar, dom je bake Pembe Šabanović (83). Već više od dve decenije, ona vodi tih i sumoran život u potpunom zaboravu, bez ijedne osobe koja bi je posetila i upitala kako je. Na svakom koraku njenog života očituje se samoća koja je postala njen verni pratilac. U ovom prepričanom članku, pružićemo vam uvid u život ove hrabre žene koja je, uprkos brojnim tragedijama, pronašla utjehu u malim gestovima dobrote.
Nekadašnji život bake Pembe
Pre nego što je došla u situaciju u kojoj se sada nalazi, njen život je bio ispunjen ljubavlju i smehom dece. Baka Pemba je bila majka troje dece – dva sina i ćerke – koja su joj bila izvor ponosa i radosti. Zajedno su uživali u sreći, a njeni dani su bili ispunjeni brigom o porodici i ljubavlju koju je pružala svakodnevno. Ipak, sudbina je imala druge planove. Jedno po jedno, njena deca su preminula, ostavljajući je samu u svetu tuge. Gubitak sina, zatim drugog sina, i na kraju ćerke, ostavio je neizmernu prazninu u njenom srcu.
Nakon smrti njenog supruga, ostala je potpuno sama, bez ikoga da joj pruži ruku pomoći. Njeni dani su prolazili u samoći, a vrata njene kuće postajala su čudna i nepoznata za sve. Struja i voda su postali luksuz koje nije mogla priuštiti, dok su noći bile najteže – u mraku je razgovarala sa slikama svoje dece, moleći Boga za snagu da izdrži još jedan dan.
Prvi tragovi nade
Međutim, u njen život je ipak došao tračak svetlosti. Veliki humanitarac Hido Muratović, poznat po svom plemenitom srcu, nije zaboravio na staricu. Pred Ramazan, vreme kada su srca ljudi povezana u dobrotama, posetio je baku Pembu i doneo joj malo radosti. Kroz njegovu pomoć, kao i pristup drugih dobrih ljudi, baka je ponovo osetila da nije potpuno zaboravljena.
Njene oči, umorne i iscrpljene tugom, nisu mogle da sakriju bol koja je uvek prisutna, ali je ipak na njenom licu mogao da se vidi tračak nade. To je bila nada da postoje ljudi koji nisu okrenuli leđa onima kojima je najpotrebnije. Kada je Hido otišao, ona je ostala sa osećajem da nije prepuštena sudbini i da još uvek postoje ljudi spremni da pomognu.
Baka Pemba i njene reči zahvalnosti
U trenucima kada joj je život delovao najteže, baka Pemba je pronašla utehu u malim gestovima dobrote. Iako njena mala penzija jedva pokriva osnovne potrebe, komšije su joj pomogle koliko su mogle. Tek nedavno, uz pomoć agregata, u njenoj sobici je ponovo zaiskrila svetlost, donoseći joj bar malo topline i sigurne utjehe.
Na pragu svoje kuće, zahvaljujući ljudima koji su joj doneli pomoć, baka Pemba je sa suzama u očima izgovorila reči koje su bile kratke, ali duboko dirljive: “Hvala vam, deco moja, Bog vam dao zdravlje i sreću…” Ove reči su bile protkane iskrenim osećajem zahvalnosti i dubokim poštovanjem prema ljudima koji nisu zaboravili njen teški put.
Zaključak
Iako je živela u siromaštvu, ona nije bila siromašna u srcu. Samoća, međutim, bila je nešto što ju je zaista slomilo. Iako su mala dobra dela humanih ljudi bila samo privremeno rešenje, za baku Pembu su predstavljala neprocenu vrednu utehu. Ona je, uprkos godinama tuge i gubitaka, pronašla snagu da se zahvaljujući tim malim gestovima dobrote osmehne, mašući za onima koji su joj doneli svetlost u najtamnijim trenucima života.
Nadam se da će njen primer podsetiti sve nas na to koliko dobrota može promeniti živote onih koji su zaboravljeni, i da, iako život može biti težak, niko ne bi trebalo da bude ostavljen na milost i nemilost sudbine.
