Putovanje do Ostroga: Duša koja se povezuje sa Svetim Vasilijem
Mnogi putnici, koji se upuštaju na svoj put ka moru, često donesu odluku da se na kratko zaustave na Ostrog. Iako je poseta ovom svetom mestu za mnoge neizbežna, broj onih koji odluče da tu prespavaju je manji, jer gužva, vreme, i žurba često utiču na odluku. Ipak, one koji se upuste u ovo iskustvo, čeka duhovna avantura koja ostavlja nezaboravan trag. Jedan takav putopis prenosi iskustvo Beograđanke koja je nedavno posetila Ostrog.
Neplanirani poziv i početak puta
Kao i mnogi, i ona je nekoliko meseci planirala posetu Ostroškim planinama, ali svaki put su nešto stajalo na putu: nedostatak novca, loše vreme, ili nedostatak vremena. Međutim, jednog utorka je stigao iznenadan poziv: “Hoćeš li u petak na Ostrog? Besplatno je, noćimo tamo.” Ponuda je bila neodoljiva, a slobodan vikend se sam od sebe ukazao. Tako je napokon krenula na put, bez stresa oko novca i organizacije, sa željom da doživi jedno od najlepših duhovnih iskustava.
Noćno putovanje i dolazak u Ostrog
Putovanje do Ostroga bilo je noćno, i brzo je prošlo. Posle osam godina, ponovo je ugledala obrise Ostroških planina, a prelep prizor svetog manastira polako se naziru kroz drveće. Na putu su se čuli komentari vozača i saputnika, koji su se mučili zbog krivudavih putova i visine. Ali ona je bila sigurna da je ovo put koji ne može biti opasan.
Ostrog, smešten visoko na planinskoj litici, posvećen je Svetom Vasiliju Ostroškom. Prvo su stigli do donjeg manastira, posvećenog Presvetoj Trojici, a zatim su krenuli pešice ka gornjoj kapiji. Uspon je bio naporan, posebno za one koji, kao i ona, većinu vremena provode sedeći u kancelariji. Kameniti stepenici kroz šumu i visoko brdo bili su izazov, ali na kraju su sve stigle do Gornjeg Manastira, gde ih je čekala gužva.
Noć pod svetim krovom
U manastirskoj porti bila je ogromna gužva, sa oko 300 ljudi koji su pokušavali da nađu mesto za noćenje. Svuda su bili postavljeni strunjače i ćebad, ali uprkos tome, mnogi su se žalili na hladnoću i loše vreme. Dok su čekale u redu za celivanje moštiju Svetog Vasilija, svi su se trudili da izdrže, a sunce je nemilosrdno peklo.
Nakon dugačkog čekanja, konačno je došla i njena prilika. Iako je glavobolja bila jaka, čim je stala pred mošti Svetog Vasilija, osećaj bola nestao je. To iskustvo, verovala je, nije slučajnost, već moć svetih moštiju.
Verovanja, ispovesti i duhovna snaga
Posle večernje molitve, šetala je sa prijateljicama, a tokom tog vremena otkrila je koliko su monasi i dobrovoljci u Ostrogu posvećeni pomaganju vernicima. Oni su im nesebično delili svetu vodu, osveštano ulje, pa čak i dopuštali ispovesti. Čak i umorna, u mraku je ponovo krenula ka pećini, čekajući svoj trenutak ispovesti.
Po dolasku do svog mesta na strunjači, odmah je zaspala. U međuvremenu su joj dolazili komentari ljudi koji su se brinuli da će biti hladno, da neće imati dovoljno ćebadi, i da će kiša pokvariti noć. Iako je kratko padala kiša, odlučile su da ne odustanu, već su pokrile stvari i nastavile da čekaju.
Duhovni trenutak i iznenađenje u noći
Kasno u noći, probudila ju je iznenadna hladnoća. Otvorila je oči i ugledala monaha kako stoji iznad nje, smešeći se. Iako je mislila da sanja, on je zatim kleknuo i pitao je: “Pišeš li pesme?” Bila je iznenađena, jer to je nešto što niko nije znao. Onda je zamolila da čuje neku njenu pesmu, a ona je počela da recituje stihove koje je pisala kao vid duhovnog izlaza, posebno nakon teških životnih trenutaka.
Monah se nasmešio i počeo da joj čita molitvu, a ona se tada setila gde se nalazi. Ikona Svetog Vasilija, kao da je gledala pravo u nju, u centru stene, u magičnom okruženju koje nije imalo nikakvo svetlo osim onog koje je dolazilo iznutra.
Duševni mir i prelep prizor
Nakon ovog iskustva, hladnoća je nestala, a ona je ponovo osetila toplotu i zaštitu kamenite stene, koja je pružala utočište svim vernicima. Zaspala je sa osjećajem mira i zahvalnosti, dok je okrenuta ka Svetom Vasiliju, verovala da ništa nije slučajno. Kroz snove je čula tiho kucanje i korake, ali nije želela da otvori oči. Verovala je da je to Sveti Vasilije, koji je čuvao njenu dušu, kao i sve druge duše u tom svetu.
Iz tog trenutka, kada je pogledala oko sebe, uverila se da je priroda na planini Ostrog čudesna. Ljubičice i ružičasto cveće rasle su iz oštrih kamenčića, čineći da čitav svet deluje kao čudo, koje se ne može objasniti, ali se sigurno doživeti.
Zaključak
Poseta Ostrog manastiru je iskustvo koje ne može biti opisano običnim rečima. To je duhovna avantura koja ujedinjuje veru, mir i unutrašnju snagu. Bez obzira na napor puta i privremene poteškoće, Ostrog je mesto koje pruža ne samo mir, već i duhovnu obnovu, koja nas podseća na snagu vere i postojanost, bez obzira na okolnosti.
