U današnjem članku donosimo vam priču o jednoj od najpoznatijih italijanskih diva, čiji život i karijera ostaju inspiracija mnogima.
- U vremenu kada je u kinematografiji postojala mogućnost za veliku zaradu, ali je bilo teško doći do izražaja, mlada Đina Lolobriđida odlučila je da iskoristi svoju vitkost i talenat. Počela je da radi kao manekenka, brzo učeći kako da se kreće, kako da zauzme stav i kako da ostavi upečatljiv utisak na pisti. Već 1946. godine osvaja drugo mesto na takmičenju lepote u Rimu, što joj daje pravo da naredne godine učestvuje na izboru za Mis Italije, gde zauzima treće mesto. Ovaj trenutak bio je prekretnica u njenom životu, jer su takva takmičenja predstavljala pravi ulaz u svet filma.
Upravo su takva dešavanja bila početak karijere mnogih budućih filmskih zvezda. Iako su devojke koje su tada osvojile prvo i drugo mesto kasnije postale poznate, Đina ih je svojim ulogama i harizmom daleko nadmašila. Konačno su je primetili i reditelji. Dobila je svoje prve značajnije uloge u filmovima poput Alarm, Paijaci i Anselmo zauvek. Već tada je pokazala izuzetnu sposobnost da prenese likove običnih žena, živih i temperamentnih, onih sa kojima se publika mogla poistovetiti. Nije bila tipična filmska lepotica tog vremena, već neko ko je unio dah svežine na scenu.
Godinama kasnije, Đina je govorila da je njena snaga bila u upornosti. „Izgled je privlačio pažnju, ali upornost je bila presudna,“ naglašavala je, prisećajući se kako ju je majka naučila da nikad ne odustaje. Vrata filma su se otvorila, a ponude su stizale jedna za drugom. Za nju se zainteresovao i milijarder Hauard Hjuz, nudeći joj ugovor u Holivudu, ali uz to je podrazumevao i ličnu vezu. Đina je odlučno odbila, verujući da mora sve postići sama i verujući u pravu ljubav.
Upravo tada u njen život ulazi Milko Skofič, lekar izbeglica iz Jugoslavije, koga je upoznala na italijanskom skijalištu krajem 1946. godine. Brzo su se zaljubili, venčali i Milko je uskoro postao njen impresario, prateći je u karijeri i organizujući svaki detalj njenog života. Tokom godina, njeno ime postaje poznato širom Italije, posebno kada dobija glavnu ulogu u filmu Fanfan Tulipan uz čuvenog Žerara Filipa. Film postiže ogroman uspeh, a za Đinu se otvaraju vrata svetske kinematografije.
- Uloge su se nizale: Provincijalka, Hleb, ljubav i mašta, Najlepša žena na svetu, pa čak i veliki američki hit Trapez i francuski klasik Bogorodičina crkva u Parizu. Posle tih filmova, Đina je postala prava zvezda svetskog formata. Ulice su se zaustavljale kada bi se pojavila, muškarci su je pratili pogledima, a fotoreporteri nisu ispuštali priliku da je fotografišu. Iako je uživala u toj pažnji, u ljubavi je bila posvećena svom mužu i sinu. Majčinstvo je za nju imalo ogroman značaj, pa je često odbijala uloge kako bi više vremena provodila sa detetom ili ga vodila sa sobom na snimanja.
- Njena popularnost tokom 60-ih godina bila je fenomenalna. Žene su širom sveta kopirale njenu frizuru, način oblačenja i šminkanja. Osvojila je i prestižni Zlatni globus za film Dođi u septembru, što je za stranu glumicu bila retkost. Putovala je svetom, bila počasni gost na brojnim festivalima i uživala status prave ikone.
Vremenom, njen brak sa Milkom gubi na intenzitetu i nakon 22 godine dolazi do razvoda, što je u to vreme bilo veliko iznenađenje za publiku koja ju je doživljavala kao simbol porodičnih vrednosti. Iako je ponuda za uloge i dalje bilo mnogo, kinematografija je tražila drugačije profile glumica – sofisticiranije i intelektualnije – pa su joj nudili uloge koje je smatrala neprimerenim. Zato se odlučila na povlačenje dok je još bila u punoj snazi, ostavljajući za sobom uspešnu karijeru.
Posvetila se slikarstvu, gde su njene slike dostizale visoke cene, a kasnije i novinarstvu, gde je imala priliku da intervjuiše velike svetske ličnosti poput Fidela Kastra. Rado je posećivala Sovjetski Savez, upoznavala političare i umetnike, a susret sa Jurijem Gagarinom ostao je zabeležen u mnogim novinama. U poznim godinama otkrila je i priče o ljubavnim vezama sa poznatim ruskim rediteljima Andronom Končalovskim i Nikitom Mihalkovim, uz iskreno priznanje da je ponekad birala iz inata, ali uvek muškarce s kojima je mogla voditi prave razgovore.
Kasnije u životu imala je i teških trenutaka. Povezala se sa mnogo mlađim čovekom koji je pokušao da je prevari, što je dovelo do zahlađenja odnosa sa sinom. Ipak, do kraja života ostala je posvećena humanitarnom radu, donirajući sredstva za istraživanje raka i pomoć deci. Poslednje godine provela je u svojoj vili u Rimu, okružena sa više od 500 ptica, uživajući u njihovim pesmama i verujući da je u tome tajna mladosti. Iako nije doživela još dvadeset godina kako je priželjkivala, ostavila je iza sebe nezaboravno nasleđe. Đina Lolobriđida je preminula u 95. godini, ali je njeno ime zauvek upisano u istoriju svetskog filma i umetnosti.
