U današnjem članku donosim ispovijest žene čija je životna priča ispunjena bolom i patnjom, ali i neugasivom snagom da nastavi dalje i pomaže drugima. Biljana iz Bosne predstavlja primjer osobe koja je prošla kroz gotovo nepodnošljive životne tragedije, a ipak nije izgubila ljudskost i volju za životom.
Njena sudbina otkriva mračne strane porodičnih tajni, nasilja i gubitaka, ali i neizmjernu otpornost ljudskog duha.Biljana je odrasla u Užicu u teškim okolnostima koje su obeležile njeno detinjstvo. Njena porodica je bila pod uticajem alkoholizma oca, čoveka sklonog nasilju i učestalim sukobima sa zakonom, dok je majka radila u inostranstvu kako bi izdržavala porodicu.
- Ipak, sudbina je imala strašan obrt – 1991. godine majka se vratila iz Švajcarske i bila je nažalost žrtva brutalnog zločina. Otac, u alkoholisanom stanju, je nasrnuo na nju pred očima svojih ćerki, a tragedija koja je usledila trajno je obeležila život Biljane i njenih sestara. Dok je Biljana ležala povređena u gipsu, nije mogla da pomogne niti da beži od strašnog prizora nasilja i smrti koji se odigrao pred njihovim očima. Majka im je brutalno oduzeta, a otac je sutradan poginuo u razmeni vatre sa policijom.
Nakon tragedije, tri sestre su poslati kod bake i deke u Makedoniju, ali ni tamo nisu pronašle utočište. Baka ih je okrivljavala za smrt svoje kćerke, što je dodatno produbilo osećaj usamljenosti i napuštenosti. Porodica se raselila – najstarija sestra otišla je sa najmlađom u drugi grad, dok je Biljana ostala sama, nastavljajući da se suočava sa svojim demonima i prošlošću.
Kasnije, u želji da pronađe stabilnost, Biljana se udala i preselila u Lukavicu. Međutim, novi početak doneo je novu ranu – njen suprug bio je alkoholičar i nasilan prema njoj. Najveća tragedija usledila je dok je bila u osmom mesecu trudnoće, kada ju je udario u stomak, što je dovelo do smrti deteta i njenog pada u komu. Ovaj gubitak nije slomio njenu volju da živi, iako su godine koje su usledile bile ispunjene nasiljem, pretnjama i bolom. Često je bežala kod kumova bežeći od batina i nasilja, ali je ipak uspela da rodi još jednu ćerku 2008. godine. Brak je okončan 2013. godine, ali njena situacija nije postala lakša – nije imala podršku rodbine, niti je mogla da se vrati u Makedoniju.
- Godine 2014. upoznala je Milomira, čoveka u kog je povjerovala i sa kojim je dobila još jednu ćerku. Ipak, ni taj novi početak nije bio bez problema. Milomirova kćerka iz prvog braka bila je u vezi sa mnogo starijim muškarcem, što su Biljana i Milomir više puta prijavljivali, ali bez rezultata. Ta tragedija kulminirala je smrtnim ishodom – Milomir je ubijen dok je pokušavao da zaštiti svoju kćerku.
Danas, Biljana živi sa svoje dve ćerke u skromnom iznajmljenom prostoru. Ponekad radi povremene poslove kako bi obezbedila osnovne potrebe porodice, a dobri ljudi iz okoline su joj izašli u susret, ustupivši joj kuću bez naknade. Uprkos svemu, ne traži sažaljenje. Njeno srce ostaje veliko i otvoreno. Uz vlastite rane, nalazi snagu da pomaže i drugima – pomogla je jednoj komšinici da dođe do krova nad glavom, jer zna šta znači biti na dnu.
Biljanina svakodnevica nije laka, ali je njena priča primer istrajnosti i čovekoljublja. Iako nikada nije imala srećan početak, odabrala je da se bori i bude svetlo u životima drugih, uprkos tami koju joj je život doneo. Njena priča je podsetnik da, čak i u najmračnijim trenucima, postoji snaga za novi početak i da prava snaga čoveka nije u tome koliko je puta pao, već koliko je puta ustao i nastavio dalje.
Ova ispovest nas uči koliko je važno ne odustajati i koliko može biti značajno pružiti ruku drugome, čak i kada je sopstveni život ispunjen patnjom. Biljana je primer kako ljudska dobrota može postojati i u najtežim okolnostima, jer njena priča nije samo o bolu i gubitku, već i o nadi, ljubavi i upornosti koja pobeđuje sve prepreke.
