U današnjem članku govorićemo o neverovatnoj priči koja je izazvala pažnju širom sveta. Reč je o čoveku koji je nestao pre gotovo tri decenije, tačnije kada je imao samo sedamnaest godina, a pronađen je živ i zdrav u jednoj neobičnoj i gotovo neverovatnoj situaciji.
Njegovo ime je Omar Bin Omran, ili kako ga još neki nazivaju, Imran. Omar je jedno od devetoro dece iz porodice u Alžiru, a njegov nestanak pre 27 godina smatran je tragičnim i konačnim. Porodica je dugo verovala da je nastradao tokom krvavog građanskog rata koji je potresao Alžir tokom devedesetih i ranih 2000-ih, kada su vlasti i različite islamističke pobunjeničke grupe bile u sukobu. Međutim, prava istina bila je mnogo bliža i šokantnija.
- Omar je pronađen živ u kući svog komšije, što je bilo manje od 200 metara udaljeno od njegove porodice. Skriven je u rupi u zemlji, tačno ispod tora za ovce i zaklonjen slojem sena. U trenutku pronalaska imao je 45 godina. Čovek koji se sumnjiči za njegovu otmicu, sada star 61 godinu, uhapšen je i nalazi se u pritvoru od maja prošle godine. Ova priča postala je javno poznata nakon što su društvene mreže i televizijske mreže u Alžiru preneli snimke sa mesta pronalaska.
Na snimcima se vidi kako Omar polako izlazi iz te rupe, dok lampe osvetljavaju tamni prostor okružen senom. Njegov izraz lica bio je šokiran, a reakcija prema policiji pokazuje da je bio zbunjen i iznenađen. Iako je od nestanka prošlo gotovo tri decenije, njegove fotografije pokazuju ga i sa bradom, dok je pre nestanka izgledao kao tinejdžer koji sedi sa psom i malom decom. Posebno je dirljivo što je upravo pas koji je bio s njim pre nestanka prepoznao njegov miris i počeo da laje na mesto gde je Omar bio zatočen, što je dovelo do njegovog pronalaska.
Tragična okolnost je da je, nakon što je pas lajao, osumnjičeni otmičar otrovao životinju kako bi uklonio dokaze i sprečio bilo kakvu mogućnost pronalaska Omara. Ovo dodatno naglašava jezivu prirodu cele situacije i strah u kojem je Omar proveo gotovo tri decenije svog života. Potraga za njim zvanično je pokrenuta 1998. godine, jer je nestao na putu do srednje škole, a sudbina mu je dugo bila nepoznata. Međutim, upravo zahvaljujući pritužbama koje je brat otmičara objavio na društvenim mrežama, navodno zbog neke ostavinske rasprave, porodica je uspela da pronađe Omara.
- Kada su upali u kuću u potrazi, njegov otmičar je pokušao da pobegne, ali je ubrzo uhapšen. Nažalost, Omarova majka nikada nije saznala šta se dogodilo njenom sinu jer je preminula 2013. godine, dok je on još bio zatočen. Omar je, prema izveštajima, saznao za smrt majke dok je još bio u zarobljeništvu, što sigurno dodaje još jednu dimenziju tragediji i patnji kroz koju je prolazio.
Njegov rođak je na društvenim mrežama izrazio ogromnu zahvalnost i radost što je Omar pronađen živ i zdrav, uz napomenu da se sada čekaju dalji detalji istrage i pravde. Za sada je poznato da će Omar dobiti odgovarajuću psihološku negu, jer je njegovo psihičko stanje, nakon tolikih godina u zatočeništvu, neizbežno narušeno. Muškarac koji ga je držao zatočenim radio je kao državni službenik i živeo je sam. Alžirski mediji prenose da se taj čovek redovno viđao kako kupuje hranu dovoljnu za dvoje, što je dodatno zbunjivalo sve oko njegove uloge u ovom slučaju.
Postavlja se prirodno pitanje: zašto Omar nije pozvao pomoć tokom svih ovih godina? Alžirski mediji navode da je on tvrdio kako ga je njegov otmičar stavio pod magiju, zbog koje nije mogao da traži pomoć. Iako se ova tvrdnja može dovesti u pitanje i objašnjavati kroz njegovu moguće lošu psihičku kondiciju, ono što je sigurno jeste da je Omar bio žrtva brutalne manipulacije i obmane, koja je trajala skoro tri decenije.
Ova priča ne samo da ističe mračnu stranu ljudske zlobe i moći kontrole, već i ogromnu ljudsku snagu preživljavanja. Omarov slučaj pokazuje koliko su ljudska sudbina i porodična ljubav krhki, ali i koliko je važna istrajnost u potrazi za istinom i pravdom. Njegovo dugotrajno zatočeništvo, skrivano tako blizu mesta koje je smatrao domom, podseća nas koliko ponekad istina može biti ne samo blizu, već i neočekivano prisutna.
Ova priča ostaje otvorena za dalju istragu, ali ona već sada budi emocije i pitanje – koliko još takvih neispričanih priča čeka da bude otkriveno, možda baš iza vrata ili ispod sena, na mestima za koja ne bismo ni pomislili da kriju tragedije i nadu istovremeno.
