Radila je u njegovoj privatnoj tvrtki, ali bez prijave, pa nije ostvarila pravo na mirovinu. Računala je da će se on brinuti za nju, posao je dobro išao.
Život pre braka sa drugim mužem
Gospođa Sonja je rođena u Splitu, gde je sa svojim prvim mužem osnovala porodicu i dobila dvoje dece. Brak je bio sve samo ne srećan. Zlostavljanje, emocionalna zapostavljenost i nedostatak podrške s vladavinom kontrole bili su svakodnevna stvar. Sonja se seća da je često bila izložena uvredama i ignorisanju od strane svog muža, što je, kako tvrdi, ozbiljno uticalo na njen fizički i mentalni zdravlje. Kada je shvatila da je došla do kraja, odlučila je da se razvede i krene iz začaranog kruga.
Za njen razvoj, ovaj korak je značio slobodu. Iako su deca ostala sa ocem, ona je našla posao u jednoj suvenirnici i preselila se u manji stan koji je nasledila od roditelja. Za decu je učinila mnogo, želeći da im obezbedi stabilnost.
Drugi brak i nova nada
Nakon godinu dana, Sonja je upoznala svog budućeg partnera, devet godina starijeg Zagrepčanina, koji je, poput nje, bio razveden i ekonomski stabilan. Iako je u početku sve delovalo kao novi početak i prilika za sreću, ubrzo je postalo jasno da njen novi partner nije bio idealan. Iako je imao vlastitu firmu i ponudio joj posao kao sekretaricu, nikada je nije prijavio niti obezbedio radnu sigurnost. Iako je radila za njega i obavljala sve kućne poslove, nije bila osigurana za svoju budućnost.
Njegova ponašanja su postajala sve iritantnija s godinama. Komentari na njenu izgled i ponašanja u javnosti postajali su sve negativniji, a i odnos sa njenom decom nije bio puno bolji. Iako su deca iz njenog prvog braka studirala u Zagrebu, njen partner je bio nezadovoljan odnosima sa njegovom decom, dok je ona bila sve više emocionalno zanemarena.
Zajednička borba i razočaranje
S obzirom na činjenicu da je njihov odnos trajao više od tri decenije, Sonja je verovala da je stvorila nešto vredno. Iako je bila posvećena partneru, čak mu je pomagala u teškim trenucima njegove bolesti, očigledno nije bilo dovoljno. U trenutku kada je njen partner preminuo, sve što su stvorili zajedno otišlo je njegovoj deci iz prvog braka.
Sonja je, iako joj je pripao stan u kojem su živeli, ostala bez bilo kakvih značajnijih finansijskih sredstava. Njegova deca su nasledila automobil, vikendicu, garažu, kancelariju i sve ušteđevine, dok je Sonji ostala samo minimalna penzija koja nije mogla da pokrije ni osnovne životne troškove. “Iako sam 30 godina brinula o njemu, radila za njega, pa čak i tokom njegove bolesti, ostala sam bez svega. To me boli više nego išta drugo,” kaže ona.
Zakonitost i nepravda
Sonja je svestan da je zakonski brak bio ključni faktor koji joj je omogućio da ostane u stanu nakon smrti partnera. Bez njega, verovatno bi se našla na ulici, jer sve što su godinama gradili, pripalo je njegovoj deci. “Znao je da ću imati problema sa minimalnom penzijom jer je bio prijavljen na minimalac. Nije mu bilo stalo do toga,” priznaje Sonja, koja se oseća kao žrtva sistema, ali i života koji joj je bio uskraćen.
S obzirom na zdravstvene probleme i godine, Sonja oseća da je sve bilo uzalud. Bolesna, sa tri ozbiljne bolesti, sa štakom kao jedinim osloncem, oseća se bespomoćno u borbi protiv sistema i ljudi koji su je uvek iskoristili. Njen glas je pun tuge i besa, ali ona je suočena sa stvarnošću koju teško može promeniti.
Zaključak
Priča gospođe Sonje nas podseća na to koliko su često nepravedni životi onih koji su predani, pošteni i vredni. Iako je decenijama ulagala u svog partnera i obitelj, rezultat toga nije bio nikakva nagrada, već samo pustoš i nedostatak bilo kakvih prava. Iako je stan ostao u njenoj imovini, ceo njen život postao je borba za preživljavanje. Ovaj slučaj je jasan pokazatelj da je neophodno obratiti pažnju na zakonska prava i osiguranje, kao i na emocionalne granice koje ne bi trebalo preći u odnosima, kako bi se izbegle posledice poput Sonjinih.
