Muhamed Hadžimuratović, poznat i kao Vuk, rođen je u Ustikolini, Bosna i Hercegovina, i privukao je veliku pažnju medija zbog svoje neobične životne priče. Ovaj 52-godišnji muškarac, sa dugom, sedom kosom i bradom, nekada je bio milioner, dok je danas gotovo beskućnik, što čini njegovu priču posebno intrigantnom.
Početak života i rani radni dani
Muhamed je rođen kao prvo muško dete u porodici, nakon četiri sestre. Od malih nogu, život mu nije bio lak. Već sa devet godina počeo je da pomaže svom ocu u pekari, a od tada se nije zaustavio. Svaki zimski i letnji raspust, kao i subote tokom osnovne škole, provodio je radeći. Pored pekarskog posla, bio je uključen i u prodaju sladoleda. Kasnije je završio srednju vojnu školu u Sarajevu, a zatim je upisao Vojnu akademiju u Beogradu. Međutim, zbog ratnih okolnosti, studije je morao da prekine. Po povratku u BiH, 1992. godine, video je da je zemlja u haosu, što je postalo ključni trenutak u njegovom životu.
Bežanje u inostranstvo
U tim teškim vremenima, odlučio je da napusti Bosnu i otišao je u Nemačku, gde se bavio građevinom. Tokom tih godina pomagao je i svojim roditeljima, koji su došli da žive sa njim. Iako je njegova porodica provela nekoliko godina u Nemačkoj, 1998. godine se ponovo vratio u BiH, gde je brzo shvatio da za njega više nema perspektive.
Nažalost, vraćanje nije bilo lako. Vezan za svoju domovinu, morao je da se nosi sa kritikama od strane drugih: “Evo ga dijasporac. Pobego si odavde, pobegulja”, čuo je. Ipak, to nije uticalo na njegov stav. On je bio siguran u jedno – nikada nije bio zaklet vojni obveznik osim jugoslovenske vojske.
Novi početak u Americi
U potrazi za boljim životom, otišao je u Sjedinjene Američke Države, zahvaljujući luteranskoj crkvi koja mu je pomogla. Sa tadašnjom ženom i dvoje dece, započeo je novi život. Naučio je engleski jezik kroz kurseve i ponovo se okrenuo građevinskom radu. Po povratku na tržište rada, njegov rad je naposletku bio prepoznat i otvorio je sopstvenu firmu. S obzirom na to da je u Americi, kao i u mnogim drugim zemljama, potrebno raditi više poslova da bi se obezbedio dobar život, Muhamed je to shvatio, pa nije prestao da radi ni za građevinsku firmu u kojoj je počeo.
Amerika je za njega bila zemlja sa mnogim pozitivnim i negativnim aspektima. Ističe da je bio očaran njihovom prirodom, ali je brzo saznao i za neke nepoželjne strane života u toj zemlji. Tri meseca nakon dolaska, saznao je da može da kupi pušku i da ide u lov, što mu je bilo potpuno strano i šokantno.
Neprilike u Americi
Međutim, ubrzo je došao i finansijski pad. Muhamed je kupio kuću, ali je zadužen za iznos od čak 600.000 dolara, dok su mu je prodali za svega 220.000 dolara. Ovi problemi su uticali na njegov brak, koji je kasnije doživeo krah. Američki zakoni i sistem su ga sve više razočaravali, zbog čega je postao vrlo kritičan prema Sjedinjenim Državama. Odbio je američko državljanstvo i čak je isekao svoj pasoš, smatrajući da je Amerika odgovorna za mnoge ratove, uključujući i raspad Jugoslavije.
Za njega, američki sistem bio je prepun nepravde, a tu su bili i neprijatni incidenti, kao što su dva privođenja i navodno instaliranje kamera u oči, uz tvrdnje da je bio podvrgnut kontrolama zbog navodnog nasledstva.
Život bez ušteđevine i povratak u domovinu
Nakon 20 godina života u Americi, Muhamed je odlučio da se vrati u BiH 2019. godine. Iako se prisetio brojnih lepih trenutaka iz Amerike, poput prirodnih lepota, nije mogao da zadrži pozitivan stav prema sistemu. Finansijski problemi i gubitak ušteda u Americi ostavili su ga bez značajnih sredstava. Kako je sam rekao, “zaradio sam sigurno preko dva miliona dolara, ali sam to sve potrošio sa rajom”. Na pitanje o velikim uštedama, odgovara: “Stavio sam četiri i po dolara u džep.”
Danas, Muhamed živi skromnim životom, a njegova ušteđevina ne postoji. Ipak, ne žali se. “Pomažu mi i oni mene. Svi me vide, časte me. Sve to dođe na svoje.” Često ga časte i, kad je gladan, neko mu kupi obrok, dok mu ćerka povremeno šalje novac. Život u nasleđenom stanu od tetke za njega nije problem; uprkos svemu, “život ide dalje.”
Zaključak
Muhamed Hadžimuratović, poznat kao Vuk, predstavlja priču o čoveku koji je kroz različite faze života prošao od milionera do gotovo beskućnika. Njegova priča oslikava izazove koje je morao da prebrodi, bilo da se radi o ratnim vremenima, finansijskim problemima, ili razočaranju u sisteme koje je iskusio. Bez obzira na to, on i dalje ne gubi veru u ljude i život. Za njega, pomoć i podrška koju pruža zajednica uvek dolazi na svoje, a život ide dalje, i to je najvažnije.
