U današnjem članku donosi se priča o Amiri Bešić, ženi iz Bosne i Hercegovine, čiji život je satkan od teških borbi, nepravde, ali i ogromne snage, nade i hrabrosti. Amira je trenutno smeštena u kući svog dede, u kojoj boravi sa decom, nakon što je prošla kroz niz životnih nedaća i suočila se sa situacijama koje bi mnoge slomile.
Amira je iz Žepča, iako je veći deo života provela kod bake i dede, jer sa majkom nije imala kontakt sve do punoletstva. Njena mladost bila je daleko od idilične. Veoma rano, sa samo 18 godina, stupila je u svoj prvi brak, iz kojeg je dobila dva sina. Taj brak nije opstao, ali su se ona i bivši suprug rastali u dobrim odnosima. Ipak, njen drugi brak nije bio tako bezbolan – upravo tada počinju njene najteže borbe.
- U drugom braku doživela je psihičko zlostavljanje i nasilje, koje ju je primoralo da potraži utočište u Sigurnoj kući. Sa sobom je povela i ćerku koju je dobila u tom braku. Taj period opisuje kao izuzetno težak, ali i presudan za njeno samoprouznavanje i donošenje odluka koje su je zaštitile. U Sigurnoj kući provela je tri meseca, pokušavajući da se sabere i pronađe izlaz iz začaranog kruga nasilja i nesigurnosti.
Nakon izlaska iz Sigurne kuće, Amira se sama izborila za mali stan i zaposlila u pekari. Iako plata nije bila dovoljna da pokrije sve troškove života i brige o deci, ona se trudila da njenoj deci ništa ne fali – ni hrane, ni odeće, a ponajmanje ljubavi. Uprkos iscrpljenosti i finansijskim izazovima, nije gubila veru da će uspeti. Redovno je komunicirala sa dedom, koji je u međuvremenu ostario i razboleo se, a uz to je brinuo i o Amirinom ocu, alkoholičaru.
Suočena sa novim izazovima, donela je tešku odluku – da se vrati kod dede u njegovu kuću. Želela je da mu se, barem na neki način, oduži za sve što su on i baka činili za nju. Međutim, kuća u koju se vratila bila je u izuzetno lošem stanju, neuslovna za život. Prvog dana po povratku, nije uspela ni da zaspi, jer su se u kući nalazili miševi, pa je celu noć provela čuvajući decu. Sledećeg dana ih je smestila kod svoje majke i započela veliki posao – temeljno čišćenje i obnavljanje doma.
- Amira se nije predala. Mlada, zdrava i voljna da radi, bacila se na posao. Sama je čistila, krečila, menjala stolariju koliko je mogla, ne birajući poslove i ne čekajući pomoć sa strane. Ipak, materijalna situacija je ostala veoma teška – nije imala dovoljno sredstava da zameni sve dotrajale prozore i pripremi kuću za zimu, što joj je postalo prioritet.
U svemu ovome, neočekivanu podršku dobila je od bivšeg supruga i njegove sadašnje žene, što govori mnogo o Amirinom karakteru i ljudima koje okuplja oko sebe. Oni joj pomažu, i finansijski i emocionalno, a deca iz oba braka se viđaju redovno. Uprkos prošlosti, svi su uspeli da izgrade međusobno poštovanje i zajednički rade za dobrobit dece.
Amira je po struci frizer, a ima i veliku strast prema šminkanju. Njen neostvareni san je da se jednog dana bavi tim poslom profesionalno. Ipak, svesna je da je to još daleko – finansijska situacija, briga o deci i trenutni uslovi života ne dozvoljavaju joj da se posveti dodatnom školovanju i usavršavanju. Ipak, nada se da će jednog dana doći i taj trenutak.
Za sada, njen fokus je na tome da učini kuću koliko-toliko pogodnom za život i da što pre pronađe novi posao. Njena svakodnevica nije laka, ali zrači verom u bolje sutra, ne odustaje i ne prepušta se očaju. Ova hrabra žena pokazuje koliko snage ima u majci koja želi najbolje za svoju decu.
U svetu punom predrasuda i osuđivanja, Amira Bešić stoji kao primer otpornosti, dostojanstva i unutrašnje lepote. Njena priča je poziv svima nama da ne zatvaramo oči pred tuđom patnjom, i podsećanje da i mali gest može značiti mnogo nekome ko se bori za opstanak.
