U današnjem članku se prisjećamo života i karijere jedne od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumica, Radmile Savićević, koja je preminula pre 24 godine, 8. novembra 2001. godine.
Ova izuzetna umetnica ostavila je neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji i teatru, a njene uloge, replike i anegdote i danas žive u srcima publike.Radmila Savićević, rođena kao Radmila Milenković 1926. godine u Kruševcu, odrasla je u porodici koja nije imala mnogo materijalnih sredstava, ali je bila bogata ljubavlju i toplinom. Njen otac je bio odsutan, a majka, samohrana krojačica, podizala je Radmilu i njena dva sina.
- Glumica je često naglašavala da je optimizam, koji je nosila kroz ceo život, nasledila od majke. U jednom od svojih intervjua, Radmila je ispričala anegdotu iz svog mladalačkog života, kada je njena svekrva, uprkos svim neprilikama, uspela da pronađe snagu za smeh, iako je zbog pokidanog konopca morala ponovo da opere veš u snežnim uslovima. “Smeh je sreća, zdravlje, i preporučujem svakome da se smeje, naročito kad je najteže”, rekla je Rada.
Gluma je bila njen poziv od malih nogu. Još kao dete, Radmila je volela da se igra u pozorištu i kreira kostime. Sećala se da je u detinjstvu često, uz pomoć komada svile i drugih improvizovanih materijala, postavljala predstave u dvorištu. Nije joj bio stran ni svet baleta, komedije, pa čak i tragedije. Iako nije gajila želju za ulogama “kaćiperki i vrtirepki”, Rada je uvek volela uloge zrelih žena koje su kroz život sticale iskustvo i mudrost. “Nikada nisam umela da budem dama, uvek su moji likovi tražili najkraći, ali najteži put do gledaoca”, izjavila je jednom prilikom.
Rada je, osim na sceni, bila i veoma duhovita osoba u privatnom životu. Tako je jednom prilikom ispričala kako nije imala mnogo strpljenja za kuvarstvo, ali se ipak trudila da napravi savršen kolač za Novu godinu. U tom trenutku, priznala je, bilo joj je mnogo lakše kada je kuvanje obavljala “od oka”, nego kad bi morala da se pridržava tačnih mera.
Njena ljubav prema glumi nije bila jedina koja ju je obeležila. Naime, Radmila je još kao mlada devojka upoznala Božidara Savićevića, zubnog tehničara koji je godinu dana bio stariji od nje. Njihova ljubav bila je toliko snažna da su se ubrzo venčali, a Božidar je postao njen partner i na sceni. Iako se bavio glumom, Božidar je bio u drugom planu, a Radmila je uvek isticala kako je on bio “izuzetno lep čovek” i kako je, uprkos povremenoj ljubomori, njihova ljubav bila izuzetno čista i iskrena.
- Božidar i Radmila su godinama glumili zajedno, prvo u Kruševcu, zatim u Nišu, a na kraju i u Beogradu. Život u braku bio je harmoničan, uprkos činjenici da nisu imali dece. Iako je Radmila tokom karijere često igrala uloge majki i baka, nikada nije ostvarila svoju želju da postane roditelj. Ipak, ona i Božidar su svoju ljubav prema deci prenosili na sve mališane koje su sreli, tretirajući ih kao svoju vlastitu.
Njihov brak je trajao do Božidareve smrti, a iako se nije imala decu, Radmila je bila izuzetno posvećena svom mužu i brinula o njemu kad je bio bolestan. Prijatelji i kolege su često svedočili o tome kako je ona bila izuzetno pažljiva i brižna prema svom mužu. Zanimljivo je da je, uprkos svojoj ljubomori prema mladim glumicama s kojima je Božidar imao scenske scene, Radmila bila duhovita i pokazivala neverovatan smisao za humor.
Poslednje godine života Radmila je provela u teškim okolnostima, s obzirom na političke i društvene promene devedesetih godina, koje su uticale na njeno emocionalno stanje. U jednoj od svojih izjava iz 1992. godine, glumica je kroz suze rekla: “Kad bi samo rekli – pet dana neću nikoga da mrzim, sve bi bilo bolje.” Njen život je bio ispunjen mnogim izazovima, ali njena ljubav prema glumi, porodici i životu ostaje urezana u sećanjima svih koji su je poznavali.
