U današnjem članku donosimo vam jedinstvenu priču o tome kako se poznate ličnosti ponašaju tokom letnjih meseci na crnogorskom primorju, posebno u Budvi, koja godinama unazad važi za epicentar muzičkih nastupa i ljetnih zabava.
- Iako se ove godine beleži pad interesovanja za ovu destinaciju zbog previsokih cena, mnogi pevači i dalje tamo nastupaju i privlače pažnju kako turista, tako i lokalnog stanovništva. Posebno zanimljive su anegdote koje je ispričao jedan radnik sa budvanske plaže, koji se godinama unazad susretao sa najpoznatijim imenima domaće scene.
Ovaj radnik s velikim uzbuđenjem priča o susretima sa poznatima, među kojima Lepa Brena zauzima posebno mesto. Za nju kaže da joj niko ne može da parira – ni po pojavi ni po ponašanju. „Brena je Brena“, ističe, naglašavajući njenu harizmu, eleganciju i profesionalnost. Smatra je pravom damom muzičke scene, koja čak ni danas, kada su mladi izvođači sve prisutniji, ne gubi na značaju. Prisjetio se i ostalih muzičkih imena koje je imao priliku da vidi – Tanje Savić, Baneta Mojićevića, Stevana Anđelkovića, za kog kaže da je tada bio mlad i simpatičan, te Žike Jakšića, koji mu nije ostao toliko upečatljiv iz tih ranijih dana, ali ga sada pamti kroz emisiju “Nikad nije kasno”. Posebno mu je u sećanju ostala slika kada je pre desetak godina video Žiku u jednom kafiću, kako opušteno čita novine i telefonira.
Pored Brenine prepoznatljive energije, sagovornik ističe i situaciju s poznatom pevačicom Barbarom Bobak, koja je ove godine u Crnoj Gori boravila radno, ali nije ostala ravnodušna prema cenama koje vladaju na obali. “Za dve palačinke i dve Koka-Kole platila sam 35 evra,” rekla je Barbara, ne skrivajući iznenađenje i negodovanje. “Neke stvari su jednostavno otišle previsoko s cenama i teško je izgurati sezonu.” Ipak, istakla je da pevači i dalje rade s istim žarom, bez obzira na to da li se pred njima nalazi sto ljudi ili hiljadu. “Došli smo da te ljude zabavimo, oni su platili ulaz, stolove i sve uslove, a mi smo tu zbog njih.” Barbara je time podvukla razliku između onih koji ovaj posao rade iz ljubavi i onih kojima je on isključivo sredstvo zarade.
- Među svim pričama, jedna se posebno izdvaja – ona o Zdravku Čoliću, kojeg radnik opisuje kao najveću zvezdu, ali i najpristupačnijeg čoveka. Njegov susret sa njim u kafiću ostavio je jak utisak. Kada mu je prišao da se slikaju, Čola mu je pružio ruku i predstavio se rečima: “Dobar dan, ja sam Zdravko Čolić.” Ovaj gest ga je toliko zatekao da je, kako kaže, “zamalo pao u nesvest”. “Ej, svi ga znaju, svi ga vole, a on meni k’o da nije poznat – skroman, kulturan, pravi gospodin.” Ovaj detalj samo potvrđuje zašto Čolić uživa ogromno poštovanje među kolegama i publikom.
Priče o pokojnom Džeju Ramadanovskom takođe ne prestaju da kruže. Njegovo ime se i danas izgovara s osmehom i nostalgijom, jer je bio duša svakog društva, kako na bini, tako i van nje. Ljudi sa primorja ga pamte kao veseljaka koji je znao da napravi nezaboravnu atmosferu, šali se sa kolegama, zasmijava prisutne i velikodušno časti ekipu. “Ponašao se isto kao na televiziji – bez razlike prema tome da li si poznat ili nepoznat,” kaže sagovornik i dodaje da je Džej bio čovek široke ruke, iskren, emotivan i neponovljiv. Njegovo ponašanje na plaži bilo je jednako zabavno kao i njegovi nastupi – sve je bilo spontano, iskreno i srčano.
Na osnovu ovih priča jasno je da bez obzira na visoke cene, promene u trendovima putovanja i inflaciju, karizma i ličnost umetnika ostaju ključne vrednosti koje publika prepoznaje i pamti. Dok neki muku muče sa ekonomskim izazovima, drugi i dalje zrače autentičnošću i pristupačnošću koja osvaja ljude i gradi uspomene. Letnji meseci možda donose nove izazove, ali istovremeno otkrivaju i pravu suštinu javnih ličnosti – da li su zvezde samo na sceni ili i u svakodnevici.
