U srcu bosanskog sela, daleko od savremenih normi i gradske vreve, život baka Fatime Hajdarović predstavlja priču o jedinstvenom odrastanju u posebnoj porodičnoj zajednici. Njena priča, koja se čini gotovo neverovatnom za današnje uslove života, oslikava bogatstvo tradicije, izuzetne porodične veze i izazove života u jednoj neobičnoj porodici. Iako njen životni put sadrži brojne specifičnosti, iskustva iz njenog detinjstva pružaju duboko razumijevanje kulture i vrednosti tog vremena.
Detinjstvo u neobičnoj porodici
Fatima, koja je danas blizu 90 godina, seća se svog detinjstva u domu svog oca, koji je živeo sa tri žene. Ovaj životni stil, koji bi danas mogao izazvati mnoge kontroverze, za nju je bio potpuno prirodan. U to vreme, međusobne razlike između majki nisu postojale, a same žene su se međusobno slagale i pomagale u svakodnevnim životnim zadacima. Fatima se priseća da su žene mogle da dele sve obaveze, ali i ljubav i pažnju, što je bila neophodna komponenta njihovog života.
“Moj otac je imao tri žene, i sve su živele u istoj kući, podizale decu zajedno i delile svakodnevne poslove. Bile su poput sestara, a ne suparnica”, naglašava Fatima, dodajući kako je takav način života bio uobičajen za selo, ali i za veći deo tog društva u to vreme.
Fatima se seća da je njena majka zajedno sa Hurijom i Muškom delila ne samo istog muža, već i sve svakodnevne odgovornosti u velikom domaćinstvu. U ovoj zajednici bilo je 18 dece, uključujući Fatimu, koja je bila najstarija ćerka, i svi su imali vrlo snažnu emocionalnu povezanost, bez obzira na činjenicu da su potekli od različitih majki. Zanimljivo je to što su svi oni smatrali jedno drugo braćom i sestrama, iako je među njima postojala razlika u majkama.
Težak, ali uređen život
Život u ovoj porodici bio je težak, ali vrlo uređen. U velikoj meri su se oslanjali na poljoprivredu i stočarstvo, a svaki član domaćinstva imao je svoje specifične odgovornosti. Fatima se seća da je odnos između tri žene njenog oca bio daleko bolje nego što se danas često viđa među modernim porodicama.
- “Neobično je koliko su se dobro razumele i podržavale.”
- “Danas su žene često u sukobima zbog sitnica, ali one su znale da samo slogom mogu preživeti.”
Ove reči Fatime ukazuju na izuzetnu sposobnost žena da funkcionišu u zajednici i uče od tradicije. Iako je bilo nesuglasica, najčešće oko toga ko će kuhati ručak, bilo je jasno da su te žene bile povezane dubokim poštovanjem i međusobnom ljubavlju.
Posle Drugog svetskog rata: Suočavanje s nestašicom
Posle Drugog svetskog rata, cela porodica se suočila s brojnim teškoćama. Nestašica hrane postala je ključni izazov, a porodica je preživljavala uglavnom jedući žitarice. U tom vremenu, zajedništvo i saradnja među članovima porodice bile su neophodne za preživljavanje.
„Prva žena, Kada, nije želela da kuva, pa je tu ulogu preuzimala srednja sestra, Hurija,” seća se Fatima. Iako su se suočavali s teškim vremenima, veze među članovima porodice ostale su snažne, jer su se oslanjali jedni na druge.
Refleksija o prošlim vremenima
Dok danas, s tugom, gledajući unazad, Fatima priznaje da ne bi mogla da živi život kakav su živele njene majka i ostale žene u kući, ona ističe da je život u to vreme bio znatno drugačiji. Vrednosti su bile formirane tradicijom, a ljudski odnosi bili su utemeljeni na poštovanju i zajedništvu.
„Bilo je to drugačije vreme, drugačiji ljudi i drugačije vrednosti. Danas bi takav način života bio nezamisliv, ali tada smo svi živeli u skladu s tradicijom i onim što je bilo prihvaćeno u našem okruženju.”
Fatima ističe da je tadašnja kultura bila vrlo poštovana i temelji su bili utemeljeni na tradiciji, koja je oblikovala svakodnevne živote ljudi u tom vremenu. Bez obzira na to koliko bi danas takav način života delovao neobično, za njih je bio sasvim normalan i često neophodan.
Zaključak
Priča Fatime Hajdarović osvetljava jedan deo prošlosti u kojem je život bio zasnovan na međusobnom poštovanju, tradiciji i zajedništvu. Njena priča nas podseća na važnost zajedničkog življenja i davanje prioriteta porodičnim vrednostima koje su, uprkos svim izazovima, opstale kroz decenije. Danas, dok svet brzo menja svoje norme, ovo sećanje na prošla vremena pruža korisnu refleksiju o tome šta znači živeti u skladu sa tradicijom i ljudskim vezama, koje čine temelj svakog društva.
