U današnjem članku govorićemo o potresnoj i inspirativnoj priči porodice Lajrov, koja je, nakon što su postali roditelji četvorici sinova, donela odluku da svoje srce i dom otvore još jednom detetu ovog puta devojčici.
Iako su već imali veliku porodicu, nešto ih je vuklo ka odluci da usvoje još jedno dete, ne bilo koje, već baš ono koje će osećati kao svoje. Ta potraga ih je dovela do kataloga sa hiljadama mališana koji čekaju svoj novi dom, ali među svima njima, jedno lice je odmah privuklo njihovu pažnju.
- Na slici je bila sedmogodišnja devojčica koja je zračila nečim posebnim, nečim što je gospođa Lajrov teško mogla da objasni rečima. Kako je kasnije ispričala, „nešto u njenim očima“ joj je jasno govorilo da je to njihova buduća ćerka. Bio je to instinkt, ono duboko i toplo osećanje koje vam kaže da ste pronašli ono što ste tražili, čak i kad to još ne razumete u potpunosti.
Par je zatim odlučio da se raspita o životu ove devojčice, želeći da sazna njenu priču. Međutim, ono što su otkrili bilo je daleko od onoga što bi bilo ko mogao da očekuje. Devojčica po imenu Danijela imala je prošlost punu bola i zanemarivanja. Od samog rođenja bila je izložena teškom porodičnom zlostavljanju, što je na kraju dovelo do toga da bude sklonjena iz tog doma i smeštena u bolnicu, a kasnije u specijalizovanu ustanovu. Njena biološka majka je, nakon svega, izgubila pravo na starateljstvo.
Jedan policajac, koji je prvi pronašao Danijelu tokom istrage, kasnije je izjavio da je to bio najteži slučaj zlostavljanja deteta sa kojim se ikada susreo. Ono što je zatekao bilo je duboko potresno – devojčica je živela u apsolutno nehumanim uslovima, okružena prljavštinom, potpuno izolovana od sveta. Otkriveno je da Danijela ima autizam, i da su njene sposobnosti za komunikaciju i socijalnu interakciju bile gotovo nepostojeće. Znala je samo da hoda – sve ostale funkcije bile su zanemarene. Nije znala šta znači dodir druge osobe, osmeh, ni razgovor.
- Ali ova priča ne završava se u mraku. Zahvaljujući ljubavi, strpljenju i posvećenosti porodice Lajrov, Danijelin život je dobio potpuno novu dimenziju. Nakon što su je usvojili, posvetili su se njenom napretku u potpunosti. Danijela je konačno počela da oseća šta znači imati pravu porodicu, bezuslovnu ljubav i dom ispunjen sigurnošću.
Danas, sedam godina kasnije, Danijela uživa u svakodnevici koja je ranije za nju bila nezamisliva. Živi na farmi zajedno sa svojom porodicom, gde posebno uživa u kupanjima i jahanju konja, što joj daje osećaj slobode i mira. Porodica je stvorila svet u kojem Danijela može da raste i razvija se u skladu sa svojim potrebama, bez pritiska i osude.
Njen usvojeni otac, u jednom intervjuu, iskreno je rekao da je briga o detetu sa posebnim potrebama izazov koji traje 24 časa dnevno. Ipak, nije pokazivao ni trunku kajanja – naprotiv. Sa toplinom u glasu, rekao je da je Danijelu prihvatio takvu kakva jeste, da je bezuslovno voli i da je ona njegova ćerka, bez obzira na sve prepreke koje svakodnevno zajedno savladavaju.
Ova priča je više od priče o usvajanju. To je svedočanstvo o snazi ljubavi, ljudskosti i sposobnosti jedne porodice da promeni nečiji život iz korena. U svetu punom nepravdi, nasilja i zanemarivanja, priče poput ove podsećaju nas da svaki pojedinac može da napravi razliku. Danijela je sada dete koje, uprkos teškoj prošlosti, ima šansu za sreću. Sve to zahvaljujući ljudima koji su je pogledali srcem.
