U današnjem članku donosimo mudre savjete sveštenika o tome šta treba učiniti kada se suočavate sa problemima izazvanim drugim silama.
- Ova tema je duboka i važna za svakoga ko želi da se približi Bogu uprkos svojim padovima i slabostima.Jedan mladić, star samo sedamnaest godina, jednom je došao svešteniku sa iskrenom ispovijesti. Priznao je da nije bio u crkvi poslednjih šest mjeseci, otkako je pao u greh zbog gnjeva prema bližnjima i telesnih pohota. Pre tog perioda bio je aktivan parohijan i pomagao u oltaru, ali sada oseća da ga gnjev, lenjost i teške misli odvraćaju od Boga. Svaki put kada pokuša da se vrati, snaga mu izmiče, a unutrašnja borba ga ostavlja bez volje da krene iznova.
Sveštenik je pažljivo slušao i sa razumevanjem mu rekao da je, prema njegovim rečima, mladić pao u smrtni greh. Takav greh stvara osećaj udaljenosti od Boga, koji čoveka sputava i čini da se teško vrati na pravi put. Međutim, sveštenik je istakao da je najvažnije prepoznati želju za spasenjem u njegovom srcu – upravo ta želja je početak istinskog povratka.
Prvi i najvažniji korak koji je naveo jeste iskrena ispovest. Sveštenik je objasnio da je potrebno otići u crkvu, stati pred sveštenika i priznati svoje grehe bez skrivanja i izgovora. Kada se to učini sa pokajanjem, kao da se sa čoveka skida težak veo koji ga je razdvajao od Boga. Taj čin je ključni momenat povratka, jer oslobađa dušu i donosi olakšanje.
Nakon što se stane pred Gospoda, preporučuje se da se iz srca izgovore reči: „Gospode, oprosti mi. Sagrešio sam u ovome, ovome i ovome. Iskreno se kajem i molim Te za milost.“ Ove reči nisu samo prazna forma već put ka duhovnom izlečenju. Nakon njih dolazi osećaj olakšanja, i tada postaje lakše započeti novi hrišćanski život.
- Sveštenik je zatim podelio važnu mudrost koja često prođe neprimećena kod ljudi koji se bore sa svojim slabostima. On je istakao da đavo koristi dve taktike da čoveka udalji od Boga. Pre nego što padne u greh, on mu šapuće: „Učini to, nema veze, kasnije ćeš se pokajati.“ Kada čovek padne, đavo mu govori nešto još opasnije: „Više nisi hrišćanin. Izgubljen si. Nastavi da griješiš.“ Cilj ovih laži jeste da čovek izgubi svaku nadu i ostane daleko od Boga.
- Ipak, prava istina je suprotna. Svaki pad je prilika za novi početak, i čim padnete, treba odmah poći na ispovest. Ne treba se obazirati na one lažne glasove u glavi koji kažu da nema smisla vraćati se, ili da je to sramota. Upravo suprotno – pokajanje je časno i preporučljivo.
Sveštenik je podsetio na reči Svetog Jovana Zlatoustog koji je mudro rekao da je „đavo ubedio ljude da nije sramota grešiti, ali jeste sramota pokajati se pred Bogom. Međutim, istina je obrnuta: sramota je grešiti, a pohvalno je i časno pokajati se.“ Ove reči imaju dubok značaj i podsećaju nas na važnost iskrenog kajanja.
Na kraju, sveštenik je sa osmehom rekao da kada prima pokajanje čoveka koji se iskreno vraća Bogu, oseća posebnu radost koja dolazi „odozgo“. Ta radost je potvrda da se jedno izgubljeno dete Božje vraća svom Ocu. Zato je važno ne odlagati povratak i ne čekati da problemi postanu veći. Što pre se pokajete, pre ćete osetiti mir u srcu i snagu da ponovo nastavite svoj duhovni put.Ovaj savet je posebno značajan za sve one koji se osećaju zarobljeno između greha i želje za spasenjem. Svaki čovek ima pravo i mogućnost da započne iznova, da se vrati na put koji vodi ka Bogu, bez obzira na padove koje je imao. Put ka iskupljenju je uvek otvoren, i u svakom trenutku možete pronaći milost kroz iskrenu ispovest i pokajanje.
Ukoliko ste se ikada suočili sa sličnim unutrašnjim borbama, ne zaboravite da ste voljeni i da vam je oproštaj uvek na dohvat ruke. Potrebno je samo da učinite prvi korak, a ostatak puta će vam biti lakši jer će vam Bog dati snagu. Ne dozvolite da vas obeshrabrenje i lažne misli odvrate od pravog cilja.U konačnici, važnost duhovnog života ne može se preceniti. Naš odnos sa Bogom nije statičan, nego dinamičan i pun iskušenja, ali i milosti. Svaki pad nije kraj, već prilika za novi početak, a na tom putu ključ je iskrenost, kajanje i spremnost da se promenimo.
Ovaj razgovor mladog čoveka i sveštenika pruža nam dragocene smernice kako da se suočimo sa sopstvenim slabostima i kako da iz njih izađemo jači. Neka vas ova priča podseti da nije sramota pasti, već je sramota ostati na mestu i ne tražiti pomoć i oproštaj.Zapamtite, Bog je uvek spreman da primi svoje izgubljene sinove i ćerke, samo je potrebno da mu se iskreno obratimo i dopustimo da nas On vodi kroz teškoće ka svetlosti i miru u srcu
