Od naših roditelja nasljeđujemo toliko stvari genetski, da neki stručnjaci vjeruju da i naši roditelji mogu biti pokazatelji naše dugovječnosti odnosno kratkovječnosti.
Doktorka Svetlana, poznata genetičarka i stručnjak za starenje, nedavno je u jednoj emisiji govorila o pitanju koje zanima mnoge ljude – od koga nasleđujemo dužinu životnog veka. Iako se često kaže da „geni sve određuju“, doktorka objašnjava da je stvar mnogo složenija. Dužina životnog veka zavisi i od kombinacije gena, ali i od naših svakodnevnih navika koje oblikuju naš život. Postoje dve ključne navike koje, kako tvrdi, mogu produžiti život i do deset godina, a nisu povezane ni sa ishranom ni sa snom.
- Prema njenim rečima, geni za dugovečnost većim delom dolaze od majke. Naime, genetski materijal koji nas čini dugovečnima smešten je u mitohondrijama, malim ćelijskim organelama koje su odgovorne za proizvodnju energije, a ove mitohondrije nasleđujemo isključivo od majke.
Ovi geni igraju ključnu ulogu u tome kako efikasno naše telo koristi energiju, kako se oporavlja od stresa i koliko je otporno na starenje. Doktorka Svetlana objašnjava da mitohondrijalna DNK određuje vitalnost naših ćelija i njihov kapacitet za obnavljanje. Zato i nije neuobičajeno da deca majki koje su doživele duboku starost imaju veću šansu za dugi život.
S druge strane, očevi geni utiču na to kako će naše telo reagovati na spoljne faktore, kao što su stres, fizička aktivnost i hormoni. Geni koje nasleđujemo od oca često određuju naše predispozicije za kardiovaskularne bolesti, metabolizam masti i reakciju na stres. Iako očevi geni igraju značajnu ulogu u tome kako ćemo se nositi sa spoljnim izazovima, majčini geni imaju ključnu ulogu u procesu starenja, ističe doktorka.
Međutim, ona napominje da genetika čini samo polovinu priče. Drugu polovinu čine naše navike i način života. Tu dolazimo do dve navike koje, prema njenim rečima, imaju veliki uticaj na dugovečnost, a koje većina ljudi često zanemaruje. Prva navika je kretanje. To ne znači nužno intenzivan trening, već svakodnevno umjereno kretanje, poput hodanja, istezanja, rada u bašti ili plesa. Redovno kretanje aktivira cirkulaciju, pomaže ćelijama da dobiju više kiseonika i smanjuje stres. Kada telo redovno koristi energiju, svi organi rade efikasnije, a mozak luči hormone sreće koji usporavaju starenje i poboljšavaju opšte zdravlje.
- Druga važna navika koja ima ogroman uticaj na dužinu života je emocionalna stabilnost. Dr Svetlana ističe da hronični stres, tuga i ljutnja mogu ubrzati starenje više nego loša ishrana.
Stalni stres izaziva lučenje hormona kortizola i adrenalina, koji oštećuju ćelijske membrane i ubrzavaju degeneraciju. Ljudi koji uspevaju da kontrolišu svoje emocije, da praštaju i da sačuvaju unutrašnji mir, žive duže i zdravije. Istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju stabilne porodične odnose i osećaj pripadnosti zajednici imaju prosečno sedam godina duži životni vek od onih koji žive pod stalnim stresom i izolacijom.
Doktorka Svetlana takođe naglašava da nije neophodno biti stalno srećan, ali je važno ne nositi negativne emocije predugo. Smirenost i emocionalna otpornost su najjači zaštitnici protiv starenja. Pored toga, ljudi koji se okruže pozitivnim osobama i imaju stabilne emocionalne temelje, imaju veće šanse za dug život.
Iako ne možemo birati roditelje, doktorka ističe da možemo birati način na koji ćemo živeti. Ako naslijeđujemo dobre gene, to je sjajno, ali ako nismo, ne znači da je naš životni vek već zapečaćen. Pravilno kretanje, zdravi odnosi i unutrašnji mir mogu nadoknaditi ono što genetika možda nije pružila. Ključ dugovječnosti nije u tabletama ni skupim tretmanima, već u jednostavnim stvarima koje radimo svakog dana.
- Poruka doktorke Svetlane je jasna – dug život nije poklon, već rezultat svjesnih odluka. Od majke naslijeđujemo snagu ćelija, od oca izdržljivost, ali od nas zavisi volja da živimo mudro, smireno i s osmijehom.
