U današnjem članku osvrćemo se na intrigantnu priču iza originalnog spota za legendarni hit „Đurđevdan“ grupe Bijelo dugme spota koji je, iako zamišljen kao umetnički eksperiment, izazvao niz nesporazuma, pa čak i unutrašnje sukobe unutar samog benda.
Iako mnogima danas poznat po kadrovima iz filma i kafanskom nastupu koji najavljuje glumac Davor Dujmić, prvobitna verzija ovog spota imala je daleko kontroverzniju pozadinu.
- Spot je snimljen 1988. godine i emitovan je samo jednom jedinom prilikom na tadašnjoj Televiziji Beograd, nakon čega je trajno povučen iz programa. Goran Bregović, vođa benda, kasnije je za dokumentarnu seriju „Rokovnik“ izjavio kako je taj vizuelni prikaz ljudima delovao kao da gledaju četnički propagandni materijal, iako im to nikako nije bila namera.
Veći deo originalnog spota danas više ne postoji – sačuvani su samo delovi u kojima se vidi bend (bez pevača Alena Islamovića) obučen u srpske narodne nošnje, s jasnom idejom da se time stvori asocijacija na narodni orkestar, što je bilo u skladu sa stilom same pesme, koja i sama ima karakteristike moderne narodne muzike.
Snimanje je obavljeno u malom mestu u blizini Kosmaja, nedaleko od vikendice pokojnog glumca Bate Živojinovića. Tada se činilo da će sve biti jedno bezazleno snimanje u opuštenoj atmosferi. Međutim, situacija se vrlo brzo zakomplikovala. Bregović je kasnije priznao da nisu ni slutili koliko će sve to izgledati ozbiljno i politički naelektrisano, naročito kada su stigle reakcije sa televizije: „Srbi su prvi videli i odmah skinuli s programa“, rekao je Bregović uz dozu ironije i razočaranja.
Ipak, dok je nekima iz benda sve to delovalo kao neobavezna šala, pevaču Alenu Islamoviću nije bilo ni najmanje smešno. Od samog početka je jasno stavio do znanja da mu se takav vizuelni pravac ne dopada. U svojoj izjavi za isti dokumentarac, prisetio se kako je njihov tadašnji menadžer Raka Marić primio poziv sa televizije da se spot snima izvan Beograda, i kako se tokom snimanja na setu pojavljivala gomila statista sa čudnim rekvizitima.
- Uniforme koje su im bile ponuđene bile su, kako je Islamović opisao, bez jasnih oznaka, ali su zato imale proratnički prizvuk – bile su tamnih tonova, uz dodatke poput kubura, pištolja, noževa i čak kama. Sve je to stvorilo vrlo neprijatan kontekst, u kojem se Islamović nije osećao komforno, niti je želeo da bude deo takvog izraza. „Rekao sam Raki da neću obući ništa. Ako je ultimatum da moram, napustiću snimanje, možda čak i bend“, priznao je pevač.
Nakon toga, usledila je interna drama u bendu – Bregović, kao lider, pokušao je da ublaži situaciju, dogovarajući se sa rediteljem da se garderoba svede na minimum, dok je Islamoviću dopušteno da se ne presvlači, već da ostane u svojoj odeći. Ipak, uprkos tom kompromisu, atmosfera na setu ostala je napeta.
Opis samih scena koje su snimljene dodatno ilustruje problem: Islamović ih se seća kao nečega što je podsećalo na veselu svadbu, ali „svadbu koja je bila previše naoružana“. Kombinacija alkohola, oružja i nacionalnih simbola ostavila je utisak potencijalne provokacije, naročito u godinama koje su prethodile ratu i raspadu Jugoslavije. U tom kontekstu, čak i detalji koji su možda delovali benigno, lako su mogli biti pogrešno protumačeni.
Uprkos svemu, spot je završio zaboravljen, ostavljen u fragmentima, a bend je ubrzo snimio novu verziju, koja je bila daleko prihvatljivija za tadašnju televiziju. Album „Ćiribiribela“, na kojem se pesma „Đurđevdan“ nalazila, ostao je poslednji album Bijelog Dugmeta.
Kasnije je Bregović s gorčinom govorio o turnejama tog perioda – koncerti su bili praćeni nacionalističkim uzvicima, talasima zastava različitih republika, što je dodatno pojačavalo utisak da je prostor za jednu jugoslovensku grupu poput Bijelog Dugmeta – jednostavno nestao. Za bend tog duha i veličine, nije više bilo mesta u zemlji koja se lomila pod teretom novih granica i starih rana.
