U današnjem članku želim da prenesem ispovest jedne mlade mame koja se iz Amerike preselila u Švajcarsku i tamo prošla kroz najvažniju životnu promenu rađanje i odgajanje deteta u stranoj zemlji.
- Njena priča otkriva sve izazove, strahove, ali i brojne prednosti života u zemlji koja se često opisuje kao jedno od najboljih mesta za porodice.Kada se udala za supruga Francuza, odluka o preseljenju nije bila nimalo laka. On je već dve godine ranije došao u Švajcarsku zbog posla u poznatoj prehrambenoj kompaniji, dok je ona ostala u Americi, gde je imala porodicu, prijatelje i stabilnu karijeru. Iako je sa svojih 26 godina tek kupila kuću i bila na početku poslovnog uspeha, odlučila je da napusti sve poznato i krene putem neizvesnosti. Izbor je bio između veze na daljinu ili preseljenja, pa je smatrala da vredi pokušati.
U prvim mesecima život je izgledao kao meden mesec – nova mesta, nova kultura i hrana, upoznavanje ljudi. Ipak, kako je vreme prolazilo, postajalo je sve jasnije da život u tuđini nosi i teške strane. Jezik je bio najveća prepreka, jer francuski nije lako savladati. Navikavanje na javni prevoz umesto automobila, kao i osećaj usamljenosti bez porodice, činili su svakodnevicu zahtevnom. Ali vreme je donelo promene – nakon šest godina naučila je francuski, završila dodatne studije, radila u međunarodnim kompanijama i stekla prijatelje iz celog sveta. Tada se dogodila najveća prekretnica – rođenje bebe.
Trudnoća u inostranstvu probudila je mnoge strahove. Najviše ju je brinulo kako će izgledati porođaj i sama medicinska nega. Ipak, ubrzo je otkrila da su javne bolnice u Švajcarskoj na veoma visokom nivou. Već prvim pregledom shvatila je da se lekar i medicinske sestre ne fokusiraju samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje trudnica. To joj je ulivalo sigurnost i smanjivalo stres, posebno jer postporođajna depresija nije retkost.
Najlepše iznenađenje bilo je kada je saznala da osnovno zdravstveno osiguranje pokriva 100 odsto troškova trudnoće i porođaja. Za mesečnu cenu osiguranja od oko 300 evra, svi pregledi, bolnički boravak, pa čak i patronažne posete i savetovanja o dojenju bili su besplatni. Osim prenatalnih vitamina, nije morala da izdvoji ni dinar više. Tokom samog porođaja dobila je najbolju moguću negu – doktori i medicinske sestre trudili su se da joj olakšaju svaki trenutak, uprkos riziku od infekcije.
- Pored toga, Švajcarska nudi plaćeno porodiljsko odsustvo u trajanju od 14 nedelja, dok je njen poslodavac dodao još dve. Pre samog porođaja, na osnovu preporuke lekara, uzela je i dva meseca trudničkog bolovanja. Sve to značilo je da može da se posveti bebi bez finansijskog pritiska.
- Posebno ju je oduševila činjenica da se dojenje u ovoj zemlji snažno podržava. Na javnim mestima niko je nikada nije kritikovao niti upućivao na to da se pokrije, pa se osećala potpuno slobodno i podržano u važnom procesu.
Švajcarska je u potpunosti prilagođena deci. Gotovo na svakom uglu nalazi se igralište ili park, a u njenom naselju ih ima čak četiri. To je značilo da u svakom trenutku može izaći napolje sa detetom, prošetati ga i smiriti kada je nervozno. Parkovi su čisti, uređeni i bezbedni, što daje dodatni osećaj sigurnosti roditeljima.
Osim toga, postoje i besplatne porodične usluge, poput organizovanih igraonica za mame koje ostaju kod kuće sa decom. Ovakva mesta pomažu ženama da se ne osećaju izolovano i da pronađu društvo u sličnim situacijama.
Finansijska podrška nije izostala – država isplaćuje mesečni porodični dodatak za svako dete. Iznos varira po kantonima, ali u njenom slučaju to je 300 dolara za dete do 16 godina i 350 dolara za uzrast do 25 godina. Taj novac bio je značajan u pokrivanju prvih troškova koje beba donosi, a koji su, prema njenim rečima, u proseku iznosili oko 378 dolara mesečno u prvim mesecima.
- Ipak, nisu sve strane života u Švajcarskoj sjajne. Najveći izazov je činjenica da je sistem i dalje veoma tradicionalan kada je reč o zaposlenim majkama. Pronalaženje mesta u vrtiću ili angažovanje bebisiterke pravi je podvig. Liste čekanja mogu trajati mesecima, čak i godinama, dok su privatne opcije izuzetno skupe, neretko dostižući i preko 3.000 dolara mesečno. Zbog toga mnoge žene, naročito sa dvoje ili više dece, odlučuju da ostanu kod kuće.
Kada podvuče crtu, kaže da bi nekada, pre iskustva, na pitanje da li bi volela da rodi i odgaja dete u inostranstvu, odgovorila sa ne. Međutim, nakon svega što je prošla, njen stav se potpuno promenio. Danas bi bez dvoumljenja rekla jedno veliko da, jer iskustvo roditeljstva u Švajcarskoj donelo joj je sigurnost, podršku i kvalitet života koji je teško pronaći na mnogim drugim mestima.
