U današnjem članku upoznaćemo se sa značajem praznika Ognjene Marije, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava u čast Svete velikomučenice Marije, poznate u narodu kao Ognjena Marija.
- Iako ovaj praznik nije označen crvenim slovima u crkvenom kalendaru, on zauzima posebno mesto u srcima vernika, naročito žena. Po narodnom običaju, na ovaj dan se ne obavljaju kućni ni poljski poslovi, jer postoji duboko uverenje da bi nepoštovanje praznika moglo doneti nesreću.
Ognjena Marija je zapravo sveta mučenica Marina, koja je poticala iz Antiohije Pisidijske, iz neznabožačke porodice. Već u detinjstvu, imala je duboku vezu sa hrišćanskom verom, i sa samo dvanaest godina upoznala se sa pričama o Isusu Hristu — o njegovom rođenju, čudesnim delima, stradanju na krstu i vaskrsenju. Njena mladost je bila obeležena snažnom verom i ljubavlju prema Hristu, te je odlučila da se nikada neće udavati i da će za svoju veru spremno podneti mučeništvo.
Kada je njena porodica saznala za njene stavove, otac ju je odbacio i prestao je da je smatra svojom ćerkom. Njena vera naišla je na još veću prepreku kada je rimski namesnik Olimpije saznao za nju. Najpre ju je poželeo za ženu, ali pošto je odbila njegovu ponudu, naredio je da se pokloni paganskim idolima. Marina je odlučno odbila, naglašavajući da čast pripada samo njenom Tvorcu i da neće poštovati bezdušne likove.
- Nakon toga usledila su stravična mučenja. Iako teško ranjena, Marina je bačena u tamnicu, gde se molila Bogu. Tokom molitve pojavila joj se pojava đavola u obliku ogromne zmije, koja ju je pokušala progutati. Međutim, Marina se prekrstila i zmija je nestala. Tamnicu je tada obasjala nebeska svetlost, zidovi i krov su nestali u viziji, a pojavio se sjajni krst sa belom golubicom na vrhu. Glas iz golubice oslovio ju je kao Hristovu razumnu golubicu i obećao joj dan radosti.
Čudesno, Marina je uskoro potpuno ozdravila. Narednog dana su nastavljena mučenja — bačena je u oganj, potom u vodu, ali je podnosila bol bez izraza patnje. Na kraju je osuđena na smrt mačem. Pre nego što je stradala, doživela je viziju u kojoj joj se Gospod Isus sa anđelima ukazao. Iako je njeno zemaljsko telo preminulo za vreme vladavine cara Dioklecijana, njena vera i danas živi i inspiriše vernike.
U narodu je Ognjena Marija smatrana zaštitnicom od vatre i gromova. Ljudi koji su pretrpeli štete od prirodnih nepogoda pridaju posebnu važnost ovom prazniku. Postoji stara narodna izreka koja kaže da onaj ko poštuje Ognjenu Mariju može biti miran što se tiče letine. Vernici veruju da poštovanje ovog dana donosi sigurnost i blagostanje, naročito u poljoprivredi.
S druge strane, ako na ovaj dan zagrmi ili padne kiša, smatra se lošim znakom. Grmljavina na Ognjenu Mariju navodno najavljuje glad, nepogode i razne nedaće koje mogu zadesiti narod. Nasuprot tome, vedro i mirno vreme tumači se kao znak napretka, dobrih prinosa i opšteg blagostanja.
- Ovaj praznik, iako nije jedan od najvećih crkvenih praznika, duboko je ukorenjen u kolektivnom sećanju i narodnim običajima. On predstavlja spoj vere, tradicije i poštovanja prema jednoj hrabroj svetiteljki, koja je dala život za ono u šta je verovala. Ognjena Marija je simbol nepokolebljivosti, vere i žrtve, a njena priča nastavlja da inspiriše mnoge generacije i podseća na snagu duha koja prevazilazi telesne patnje.
Posebno mesto ovaj dan zauzima među ženama u Srbiji, jer se sveta Marina smatra i zaštitnicom ženskog roda. Na ovaj dan često se pale sveće i izgovaraju molitve za zdravlje, zaštitu doma i porodice, kao i za unutrašnji mir i snagu potrebnu za suočavanje sa ličnim borbama.
Ognjena Marija je dan kada se, bez obzira na svakodnevne obaveze, ljudi zaustave, oslušnu tišinu, pomole se i sete nevidljivih sila koje ih prate. Njegova snaga leži u tihom sećanju i veri koja ne bledi, što ga čini posebnim u duhovnom životu vernika. Na ovaj način, praznik podseća da vera i istrajnost ostaju ključni stubovi kroz koje se prevazilaze sve životne teškoće i nevolje.
