U današnjem članku donosimo priču jednog gastarbajtera iz Hrvatske, koja je istovremeno i romantična i gorka. Njegovo putovanje iz domovine natrag u Nemačku, gde već neko vreme radi, pretvorilo se u nešto mnogo više od obične vožnje autobusom.
Naizgled običan dan pretvorio se u neočekivanu emotivnu priču, koja ga je, uprkos kratkom trajanju, ostavila sa dubokim utiskom.Dok je sedeo u autobusu, gledao kroz prozor i slušao muziku, pažnju mu je privukla prelepa devojka koja je, zbog velike gužve, sela kraj njega. Bila je na putu kod tetke jer je tamo čekao posao, a pred njima je bilo više od 24 sata zajedničkog putovanja.
- Isprva nisu mnogo pričali, ali kako su sati prolazili, neizbežno su započeli razgovor. Ubrzo su otkrili da dele slična interesovanja, pogotovo kada su shvatili da poznaju iste ljude iz sveta kik-boksa – sport koji su oboje na neki način voleli. Ona je trenirala u obližnjem gradu i poznavala njegovog bivšeg trenera, kao i neke članove kluba. Od tog trenutka atmosfera među njima je postala opuštenija, prijateljska, pa čak i flertujuća.
Na svakoj pauzi zajedno su se šalili i smejali, a hemija među njima bila je više nego očigledna. Zbližavali su se sve više kako su kilometri prolazili. U jednom trenutku, dok su prolazili kroz tunele u blizini Vilaha, mladić je odlučio da napravi mali, šarmantni gest. Šapnuo joj je da mu se približi, a zatim je poljubio u obraz. Iako je to moglo delovati rizično, njen odgovor bio je pozitivan – umesto da se povuče, približila mu se još više.
Ipak, prava drama počela je tek pred kraj putovanja. Devojka je trebalo da izađe u Minhenu, gde je tetka čekala i gde je imala plan da započne novi život. Pred sam rastanak, obratila mu se rečima: “Ti meni ni ime ne znaš.” On se nasmejao i odgovorio da ni ona ne zna njegovo. Razmenili su imena, ali u tom trenutku dogodio se preokret. Kada je čula kako se zove, njeno ponašanje se promenilo.
- Odjednom je postala hladna i distancirana. Kada je pokušao da zatraži njen broj telefona, odgovorila mu je rečenicom koja ga je zaledila: “Ne izlazim s nemuslimanima.” Taj trenutak za njega je bio pravi šok. Do tada je mislio da su se istinski zbližili, ali je sada shvatio da njegovo ime – i vera koja se s njim povezivala – predstavljaju nepremostivu prepreku. Nije znao šta da kaže. Osećao se zbunjeno, čak i pomalo iskorišćeno, kao da je bio igračka u nečijim rukama.
Bez reči, stavio je slušalice u uši i ponovo se zagledao kroz prozor, pokušavajući da prikrije neprijatnost i razočaranje koje je osećao. Bilo mu je teško da veruje da je sve ono što se desilo prethodnih sati moglo da se sruši u jednom jedinom trenutku, iz razloga koji mu je delovao površan i bez osnove. Pitanje vere, koje ranije nije ni bilo pomenuto, odjednom je postalo ključna tačka raskola između njih.
U tom poslednjem delu puta, koji je i fizički i emotivno postao najduži, mladić je ćutke sedeo, suočavajući se s realnošću. Bio je zbunjen, razočaran i povređen, ali je i dalje pokušavao da u glavi složi sve delove tog neočekivanog susreta. Nije mogao da poveruje da ime – samo ime – može značiti toliko, da može da prekine ono što je moglo postati nešto posebno.
Ova priča, koju je anonimno podelio na internetu, ostala je duboko urezana u njegovom sećanju. Ne zato što je bila romansa sa srećnim krajem, već zato što mu je pokazala kako neke granice i dalje opstaju tamo gde ih ne očekujemo. Pokazala mu je da, koliko god se dve osobe mogle razumeti, zabaviti i emocionalno povezati, postoje momenti kada razlike prevagnu nad sličnostima.Iako se više nikada nisu videli, ona će zauvek ostati u njegovom sećanju kao “ona koju je poljubio, ali nije zadržao”. A sve to – zbog imena.
