U današnjem članku donosimo priču o jednoj od onih ličnosti čiji život i karijera osvetljavaju srpsku kulturnu scenu iznutra Gordani Bjelici, glumici posebne harizme i lične hrabrosti.
Rođena 23. oktobra 1959. godine u Obrenovcu, Gordana je još od mladih dana pokazivala neobičnu toplinu, snažan duh i izraženu potrebu da korača životom po sopstvenim pravilima. Njen umetnički put, često isprepletan s ličnim odlukama koje su izazivale pažnju javnosti, svedoči o ženi koja se nikada nije plašila da bude svoja.
- Posle završene gimnazije u rodnom Obrenovcu, Gordana upisuje Akademiju dramskih umetnosti, gde vrlo brzo dolazi do izražaja njena prirodna glumačka izražajnost i nesvakidašnja autentičnost. Još tokom studija, njena energija i prisutnost na sceni počinju da privlače pažnju kolega i profesora. Filmski debi imala je 1981. godine u ostvarenju “Laf u srcu”, a ubrzo su usledile i uloge koje će je učiniti prepoznatljivom širom bivše Jugoslavije.
Njena karijera obuhvata širok spektar televizijskih i filmskih naslova, među kojima se ističu serije i filmovi poput “Savamala”, “Ona voli Zvezdu”, “Orkestar jedne mladosti”, “Porodično blago”, “Seljaci” i mnogi drugi. Ipak, uloga koja ju je najviše proslavila bila je ona Bebe, sekretarice u seriji “Srećni ljudi”. Ta vesela, pomalo smotana i izuzetno simpatična žena osvojila je srca gledalaca i zauzela posebno mesto među televizijskim likovima devedesetih.
Iza reflektora, Gordana je negovala potpuno drugačiji životni ritam – povučen i dostojanstven. Nikada nije robovala medijskoj pažnji, niti je izlagala privatni život javnosti. Iz te tišine i samostalnosti rodila se njena ćerka Teodora, koju je odgajala sama, bez pomoći partnera. Identitet oca nikada nije otkriven, jer, kako je sama govorila, dete je rodila iz ljubavi i to joj je bilo dovoljno. U retkim intervjuima naglasila je da je odluka da rodi dete bila isključivo njena, i da je ljubav prema ćerki ujedno bila i produžetak emocije koju je nekada osećala prema njenom ocu.
Govoreći o prethodnim ljubavima, Bjelica je otkrila da je u mladosti imala brak koji se završio sporazumno jer nije uspela da se ostvari kao majka. Tek kasnije, iz jedne snažne i fatalne veze, dolazi do neželjene trudnoće koju odlučuje da prihvati kao blagoslov, ne tražeći ništa od muškarca s kojim je tu vezu imala. Za nju, majčinstvo nije bilo stvar kompromisa, već izraz lične snage i vere u sebe.
- Teodora Bjelica, danas već odrasla, krenula je majčinim stopama. Bavi se modelingom i glumom, a publika ju je upoznala kroz zapaženu ulogu u popularnoj seriji “Južni vetar”. Majka i ćerka dele istu umetničku žicu i snažan karakter, ali svaka od njih bira svoj put.
U zrelijim gdinama, Gordana se povukla iz glumačkog sveta. Ipak, umetnost izražavanja ostaje u njenom životu kroz pisanu reč. Godine 2023. objavljuje autobiografsku knjigu intrigantnog naslova “Osveta francuske sobarice”. U ovom delu otvoreno, ali sa izmenjenim imenima, iznosi detalje iz života i sveta koji je doživela – istinu bez rukavica, kako sama kaže. Posebnu pažnju izazvala je zbog aluzija na navodnu romantičnu povezanost sa Miroslavom Lazanskim, uglednim novinarom i diplomatom, što je dodatno podstaklo interesovanje javnosti.
Danas, Gordana Bjelica živi van domašaja svetala pozornice. Ne juri za slavom, ne igra po pravilima koja nameće industrija zabave, i ne prilagođava se očekivanjima društva. Ostala je verna sebi, kako kroz umetnost, tako i kroz životne izbore koje je donosila. Njen put nije bio lak ni konvencionalan, ali jeste inspirativan. Kao glumica, majka i autorka, Gordana je pokazala da istinska snaga žene leži u sposobnosti da bude ono što jeste – bez straha, bez izvinjenja, i bez kompromisa.
U njenoj biografiji ne nalazimo samo listu uloga ili priznanja – nalazimo priču o doslednosti, strasti i slobodi. Njena umetnost nije stajala samo pred kamerama, već se ogledala u svakom njenom izboru, u svakom koraku koji je načinila, uprkos očekivanjima drugih. I upravo zato, Gordana Bjelica ostaje jedno od onih imena koja se ne zaboravljaju lako – jer za sobom ostavlja trag koji ne blede ni godine ni zaborav.
