U današnjem članku donosi se priča o životnom putu jedne od najpoznatijih pevačica sa prostora bivše Jugoslavije Gordane Goce Lazarević, žene koja danas sa osmehom gazi kroz osmu deceniju života, iako iza tog osmeha stoje decenije bola, tuge i velikih izazova.
Njena biografija je primer upornosti, borbe i neuništivog duha, što je čini autentičnom i duboko poštovanom figurom na estradnoj sceni.Rođena 1954. godine u Gornjem Milanovcu, Goca je detinjstvo provela u selu Takovo. U mladim godinama suočila se sa životnim preokretima koji su je oblikovali. Njen otac, inače talentovan muzičar, odlučio je da ode u inostranstvo početkom šezdesetih godina u potrazi za boljim životom. Nakon njega i majka kreće istim putem, ostavljajući Gocu i njenog brata Radojicu pod brigom rodbine. Prvo su živeli sa stricem i strinom, ali kada je i strina morala da počne da radi, prepušteni su čuvanju nepoznatom čoveku koji je živeo usred šume.
- U tom periodu, Goca je prvi put osetila šta znači biti prepušten sam sebi. Usled loših higijenskih uslova i siromašne ishrane, obolela je od gastritisa, koji vuče još iz detinjstva. Ipak, hrana, koliko god bila skromna – pašteta, margarin i poneka čokolada – nikada nije sasvim izostajala. Osećaj napuštenosti, međutim, bio je stalan.
Najveći udarac u emotivnom smislu doživela je kada su njeni roditelji odlučili da se vrate iz inostranstva. U tom pokušaju povratka, majka je tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći. Taj događaj ostavio je neizbrisiv trag. Goca je decenijama prizivala majku u snovima, maštajući o ponovnom susretu. Otac se nakon toga neformalno više puta ženio, a neprihvatanje i grubo ponašanje maćeha dodatno su otežavali njeno odrastanje.
Jedna od maćeha bila je toliko neprijatna da je Goca odlučila da se izmisli školu i pobegne u Beograd, kako bi izbegla život u takvom okruženju. Tamo se susreće sa još jednom serijom izazova. Živela je s novom maćehom i njenim sinom koji je bio nasilan. Zlostavljanja su bila svakodnevna. Kada je jednom uzvratila udarac, bila je primorana da napusti dom. Spakovala je stvari u kartonsku kutiju i krenula u potragu za tetkom koju je jedva pronašla. Od tada je živela u veoma skromnim uslovima, ali je konačno osetila sigurnost.
- Kao tinejdžerka, paralelno je pohađala srednju školu i pevala u Kulturno-umetničkom društvu „Ivo Lola Ribar“, što joj je omogućilo da putuje širom Jugoslavije. Zahvaljujući prijateljici, prvi put je videla more sa 17 godina, što je za nju bio poseban trenutak.
Njena prva velika ljubav bio je 16 godina stariji violinista i kompozitor Milutin Popović Zahar. Njihova veza započela je iz prijateljstva i zajedničkih nastupa u KUD-u, a pretvorila se u brak koji je trajao petnaest godina. Živeli su u maloj garsonjeri, ali ti dani su joj ostali u najlepšem sećanju. Iz te ljubavi rođeni su ćerka Marija i sin Miloš. Uprkos karijeri koja ju je često odvajala od kuće, Goca se trudila da bude posvećena i brižna majka.
Nakon razvoda od Zahara, život nije postao lakši. Napustila je porodičnu kuću sa decom i radila i po tri nastupa dnevno kako bi im obezbedila sve što im je potrebno. Iako su se prvobitno distancirali, danas se trude da zbog dece i unuka održavaju topao i civilizovan odnos.
Goca danas ima sve ono što joj je u detinjstvu nedostajalo – mir, stabilnost i porodicu. Iako je prošla kroz mnoge životne bure, iz njih je izašla jača, sa osmehom koji sada nije samo maska, već znak da je preživela, uspela i pobedila.
