U današnjem članku govorimo o Tomislavu Tomi Čoloviću, jednom od najautentičnijih predstavnika narodne muzike bivše Jugoslavije, rođenom 21. januara 1949. godine u Kraljevu.
Njegov život i karijera obeleženi su jedinstvenim boemskim duhom, iskrenošću i pesmama koje su ostavile dubok i neizbrisiv trag na muzičkoj sceni. Čolović je bio čovek čija je muzika osvajala srca mnogih, a njegov pristup životu i umetnosti bio je prožet iskrenošću i humorom.
- Početkom sedamdesetih godina prošlog veka započeo je svoj muzički put, a prvi značajniji uspeh postigao je sa pesmom “Šubare mi moje” iz 1972. godine. Ovaj hit označio je početak njegove diskografske karijere, ali najveću popularnost stekao je sredinom osamdesetih pesmom “Mali mrav”. Ova pesma postala je njegov zaštitni znak i prodata je u milionskom tiražu, a posebnu pažnju publike privukao je njen humoristični i duhoviti tekst, što je predstavljalo njegov karakterističan stil. Njegov repertoar bio je bogat i drugim šaljivim hitovima kao što su “Majka Muju šišala na struju”, “Lepa Sneža nagazila ježa” i “Profesore, danas me ne pitaj”. Sve ove pesme učvrstile su njegovu poziciju na muzičkoj sceni i pokazale njegovu sposobnost da kroz muziku prenese vedar i šaljiv duh.
Osim muzičke karijere, Čolović je bio poznat i po svom boemskom načinu života. Često je bio gost kafana gde je ne samo nastupao, već i provodio značajan deo svog vremena. Njegov sin Milan istakao je koliko je kafanski život bio duboko ukorenjen u njihovoj porodici, rekavši da je “kafanski život ušao u našu kuću”. Ovaj deo života bio je sastavni deo Tomislavove ličnosti, što je dodatno doprinosilo njegovom šarmu i autentičnosti. Pored toga, bio je poznat i po humanitarnim aktivnostima, nastupajući na više od hiljadu dobrotvornih koncerata, čime je pokazao ne samo umetničku već i društvenu odgovornost. Njegova spremnost da pomogne zajednici ostaje trajna vrednost njegovog nasleđa.
Tragični kraj njegovog života desio se 9. februara 2008. godine, u kafani u Kraljevu koju je često posećivao. Prema svedočenju vlasnika kafane, Čeda, te večeri Tomislav je naručio pivo i porciju pršute, popio gutljaj i iznenada pao na pod. Hitna pomoć je brzo stigla, ali nažalost, nije bilo spasa. Gazda kafane je sa setom ispričao kako je Tomislav došao iz druge kafane gde je bilo muzike, naručio piće i užinu, da bi potom naglo izgubio svest. Bilo je to oko dva sata posle ponoći, a njegova smrt potresla je sve koji su ga poznavali.
- Čeda je Tomislava opisao kao dobrog čoveka i muzičara koga je poznavao još od detinjstva. Iako je Čolović povremeno boravio i van Kraljeva, uvek se vraćao u svoj rodni grad, gde je nalazio mir u kafani. Voleo je da dolazi sam i da se osami, uživajući u jednostavnim zadovoljstvima poput pršute, sira i piva. Iako nije bio poznat po pevanju u kafani, tu je nalazio svoj kutak i tišinu. Prijatelji i poznanici isticali su da je bio pošten čovek, iskren i cenjen, uprkos tome što alkohol nije bio njegova jača strana.
Porodično nasleđe koje je ostavio je takođe značajno. Njegovi sinovi Milan i Aleksandar nasledili su očev muzički talenat i nastavili njegovu umetničku tradiciju. Milan je aktivan u orkestru Aleksandra Sofronijevića i oženjen je pevačicom Radom Sarić, dok je Aleksandar bio bubnjar u bendu Ace Pejovića, a trenutno sarađuje sa Dženanom Lončarevićem. Na ovaj način, Čolovićeva muzička baština nastavlja da živi kroz njihove karijere i doprinosi savremenoj narodnoj muzici.
Tomislav Čolović ostaje zapamćen kao jedan od onih umetnika čija je muzika istovremeno bila i vesela i duboko iskrena, a njegov životni put prožet je autentičnošću i povezanošću sa narodom. Njegov boemski duh i humanitarni rad govore o čoveku koji je bio mnogo više od pevača — bio je duša jedne epohe, glas naroda i simbol jedne muzičke priče koju je napisao srcem i pesmom.
