U današnjem članku govorićemo o šokantnom otkriću koje je jednoj porodici u potpunosti promenilo život sve zbog jednog običnog DNK testa koji je trebalo da bude samo izvor zabave. Žena iz Velike Britanije, majka dvoje dece, odlučila je zajedno sa suprugom da uradi DNK analizu kako bi otkrili više o svom poreklu.
Iako je znala da je začeta uz pomoć donorske sperme, nije ni slutila da će rezultati testa iz temelja uzdrmati temelje njenog identiteta, braka i porodične istorije.Rezultati testa su otkrili nešto potpuno neočekivano – pokazalo se da se genetski poklapa sa sopstvenim suprugom, i to ne na bilo koji način, već kao polubrat i polusestra. U prvi mah, mislila je da je reč o grešci, da je možda pogrešno protumačila nalaze. Ali daljim istraživanjem, par je otkrio jezivu istinu: njen muž takođe potiče od istog donora sperme kao i ona – iako nije znao da nije biološki sin čoveka koga je smatrao svojim ocem.
- Njih dvoje su već godinama u braku i imaju dvoje dece. Otkriće koje su saznali potpuno ih je zbunilo i duboko pogodilo. Kako je napisala na društvenim mrežama, ne zna ni kako da se oseća: „Naravno da ga volim, on je moj muž, otac moje dece. Ali ovo što znamo sada menja sve. Kao da se ceo svet srušio preko noći.“
Ova ispovest je ubrzo postala viralna, a mnogi su reagovali sa mešavinom šoka, empatije i straha. U međuvremenu, par se obratio genetskom savetniku, pokušavajući da shvati sve implikacije koje njihovo srodstvo može imati, kako emocionalno, tako i medicinski.
Ovakvi slučajevi, iako retki, sve su češći zahvaljujući popularnosti komercijalnih DNK testova. U Velikoj Britaniji, procenjuje se da je preko 4,7 miliona ljudi koristilo slične testove, podstaknuti popularnim emisijama i željom da saznaju više o svom poreklu. Proces je jednostavan – uzorak pljuvačke se šalje laboratoriji, koja analizira stotine hiljada genetskih markera i utvrđuje moguća srodstva među ljudima.
Ali upravo zahvaljujući tim analizama počinju da isplivavaju mračne istine o industriji donacije sperme, koja se decenijama odvijala uz minimalnu kontrolu i transparentnost. Dok u nekim zemljama, poput Velike Britanije, postoje stroga pravila i ograničenja – na primer, jedan donor može donirati spermu za najviše deset porodica, u drugim državama takvih ograničenja gotovo da nema.
- Jedan od najpoznatijih primera dolazi iz Holandije, gde je utvrđeno da je samo 85 donora stvorilo hiljade potomaka. Najozloglašeniji među njima je Džonatan Majer, poznat i kao „čovek sa 1.000 dece“. On je godinama donirao spermu u brojnim klinikama, ali i privatno, bez ikakvih ograničenja i evidencije. Protiv njega je 2023. godine pokrenut sudski postupak, jer je svojim delovanjem stvorio ozbiljan rizik od nenamernog incesta i genetskih problema u budućim generacijama.
Ova pojava pokazuje koliko je sistem ranjiv kada se etička pitanja zanemare u korist profita. U nekim slučajevima, klinike su decenijama kršile sopstvena pravila, dopuštajući stvaranje tzv. masovnih donora. Sve to stvara mogućnost da se polubraća i polusestre sretnu, zaljube, venčaju – i tek kasnije, zahvaljujući DNK testovima, saznaju istinu koju niko nikada nije želeo da im kaže.
Jedan korisnik interneta, komentarišući ovakve priče, napisao je: „Ovo se moralo dogoditi pre ili kasnije. Kada se ljudska genetika prepusti tržišnim pravilima bez nadzora, posledice su neizbežne.“
Danas, sve više ljudi se pita – da li su postojeća pravila dovoljna? Da li bi trebalo zabraniti privatne donacije, obavezati klinike na veću transparentnost i uspostaviti globalne registre donora? Jer ono što je počelo kao napredak u lečenju neplodnosti, može se lako pretvoriti u genetsku zagonetku s teškim emocionalnim i etičkim posledicama.
U slučaju pomenute žene i njenog supruga, sada je pred njima težak put prihvatanja istine, razgovora sa decom, i donošenja odluka koje će oblikovati njihov budući život. Ljubav možda ne zna za gene, ali realnost u kojoj se našli pokazuje koliko je identitet krhak kada počiva na tajnama.
