U današnjem članku upoznajemo priču o Rendal, ženi koja je odrastala sa saznanjem da je usvojena, ali je dugo tragala za svojim biološkim korenima.
- Rendal je imala samo jednu staru fotografiju, nastalu 4. juna 2001. godine, na kojoj se vidi njena biološka majka Niki Lindzi kako sa suzama u očima predaje tek rođenu bebu usvojiteljki Teri. Tog trenutka, Niki se opraštala od svoje jednodnevne ćerke kako bi joj omogućila bolji život, dok je Teri, usvojiteljka, pružala utehu, znajući koliko je velika žrtva bila u pitanju.
Teri je imala zdravstvene probleme u dvadesetim godinama koji su joj onemogućavali da začinje decu, pa je odlučila da se obrati Agenciji za usvajanje porodičnih službi CSPD u potrazi za detetom koje treba porodicu. Tako su upoznali Niki, mladu ženu koja je htela da da bebu na usvajanje. Njena biološka majka je želela da ima trenutak samo za sebe i bebu, pa je odbila ponudu usvojiteljske majke da prisustvuje porođaju, dajući joj taj važan intimni trenutak. Rendal je tokom života uvek znala da je usvojena, a porodica joj je odmalena govorila koliko je njena biološka majka voli i koliko je to posebna veza.
Porodice su na kraju izgubile kontakt, a agencija CSPD je 2014. godine prestala sa uslugama usvajanja, fokusirajući se na porodično savetovanje. Kada je Rendal 2019. napunila 18 godina, odlučila je da želi da sazna više o svom poreklu, posebno zbog medicinskih razloga. Pretraživala je informacije o tome kako pronaći usvojitelje u Ajdahu, ali je shvatila da je to veoma teško. Imala je potrebu da sazna osnovne medicinske informacije, kako bi svojim lekarima mogla da pruži pravu sliku porodične zdravstvene istorije.
Šest godina kasnije, 30. jula 2025. godine, Rendal je pronašla Fejsbuk grupu „Pronađite davno izgubljenog prijatelja ili rođaka – širom sveta“. Objavila je svoju fotografiju sa samo jedan dan starosti na kojoj je uz nju i usvojiteljka i biološka majka, nadajući se da će joj to pomoći u pronalaženju krvi. Reakcija je došla brzo – u roku od 15 minuta, sestra njene biološke majke javila joj se sa Fejsbuka. Pružila joj je svoj broj telefona i ponudila pomoć. Iako je Rendal u početku bila skeptična zbog mogućih prevara, ubrzo je shvatila da je ovaj kontakt stvaran jer je žena znala imena njenih usvojitelja, što ona nije ni spominjala u svojoj objavi.
- Kako je ispalo, ta tetka je 2006. godine već kontaktirala biološke roditelje Rendal, pokušavajući da uspostavi vezu. Međutim, njeni usvojitelji su smatrali da je najbolje da Rendal sama odluči kada je spremna za susret. Rendal je preko tetke saznala da ima još biološke braće i sestara, kao i širu porodicu samo dva sata udaljenu od njenog doma. Imala je starijeg polubrata, mlađeg brata i mlađu sestru, a njena biološka majka i otac i dalje su zajedno.
Povezivanje sa biološkom majkom desilo se preko Fejsbuka, gde je Rendal primetila poruku koju je propustila više od godinu dana. Njeni biološki roditelji su je tražili od njenog punoletstva. Prvi razgovor video pozivom bio je emotivan i nije mogao da se uporedi sa filmskim scenama; Rendal je zaplakala čim je pozdravila svoju biološku majku. U tom trenutku je mislila na svoju decu, koja će sada imati priliku da odrastaju sa dve porodice.
Istog dana, nije mogla da čeka da upozna biološku porodicu uživo, pa se odvezla iz Filera do Čabaka gde su se našli u Mekdonaldsu. Bila je nervozna i zvala je svoju usvojiteljsku mamu na handsfree uređaj dok se približavala mestu susreta. Kada je parkirala i izašla iz auta, čula je kako joj biološka majka doziva ime. Zagrlili su se snažno i to je bio trenutak koji je skidao veliku emocionalnu težinu s njenih ramena, te joj je doneo osećaj mira i pripadnosti.
Kada je pogledala iza majke, ugledala je svog biološkog oca, koji ju je takođe zagrlio i nije želeo da je pusti. Taj zagrljaj bio je poznat i podsećao ju je na zagrljaj njene trogodišnje ćerke. Ovaj emotivni susret osvetlio je Rendalin svet i otvorio vrata novoj porodici.
- Kasnije je saznala o porodičnoj tradiciji – njena biološka porodica nije zaboravljala njen rođendan i svake godine bi joj slala čestitke, što ju je duboko dirnulo. Nakon što su razgovarali skoro do ponoći, vratila se kući sa osećajem olakšanja i sreće. Sledećeg jutra, njen muž je primetio kako je raspoložena uprkos umoru zbog bebe kojom se brine noću, a ona je objasnila da se svet oko nje čini svetlijim i da se oseća kao da je pronađena.
Ono što Rendal posebno ceni u celoj priči jeste koliko je njena biološka porodica poštovala njenu usvojiteljsku mamu. Njih dvoje su za nju roditelji, iako je krvna veza nešto posebno. Biološka porodica nije umanjivala ulogu Teri kao njene majke, već ju je prihvatila i pokazala koliko je voljena i tražena. Posle prvog susreta, obe porodice su se zajedno okupile na roštilju gde je upoznala još više rođaka i proširila svoj krug podrške i ljubavi.
Rendal sada živi kao da je deo filma, zahvalna na prilici da ima dve porodice i da svojoj deci pruži priliku da upoznaju bogatstvo svojih korena. Ovo je priča o pronalaženju, prihvatanju i snazi porodice, ma koliko neobičan bio njen početak.
