U današnjem članku donosim neverovatnu i dirljivu priču o dečaku poznatom kao Haris Pućurica, čiji životni put gotovo da je ostao zaboravljen usred ratnih i socijalnih nemira.
Sve je počelo osamdesetih godina prošlog veka, kada su lovci na tromeđi Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije pronašli dečaka koji se kretao poput životinje — četvoronoške, usred čopora vukova. Lovci su ubili vukove, a njega uhvatili. Bio je izbezumljen, prekriven ranama, neuhranjen, i nijem. Niko nije znao njegovo poreklo niti ime, pa su mu dali ime po mestu gde je pronađen — Pućurica.
- Haris je smešten u centralno prihvatilište u Beogradu, gde je proveo četiri godine, ali njegovo pravo poreklo ostalo je misterija. Nije jasno da li se sam izgubio, da li je ostavljeno dete, ili je možda preživeo tragediju u kojoj su roditelji stradali. Niko ga nije tražio, a on se u svetu ljudi pojavio kao stranac, gotovo životinja, sa ozbiljnim oštećenjima tela i uma. Njegova socijalizacija u domu bila je izuzetno teška. Nije poznavao osnovne higijenske navike, odbijao je kuvanje hrane, jeo je sa poda, čak i iz kante za smeće.
Njegov vaspitač Dragan Rolović prisetio se koliko je sve bilo novo i strašno za Harisa. U početku nije spavao na krevetu, već je tražio sigurnost ispod stola ili na stolici. Kada je prvi put ugledao televizor, toliko se uplašio da su ga morali doslovno izvlačiti ispod kreveta. Čak nije znao ni da koristi česmu za vodu. Ovaj dečak sa plavim očima i svetlom puti imao je dugačke ruke, bio je neuhranjen, sa hroničnom upalom sinusa i mnogobrojnim ranama na telu. Njegov hod je bio trapav, jer nikada nije naučio da hoda u cipelama, što je kasnije uspešno savladao.
Uprkos svemu, deca u domu su ga prihvatila i pomogla mu da se prilagodi. Komunikacija je u početku bila gestovima, ali Haris je brzo počeo da uči prve reči i pokazivao je znake razumevanja. Njegov najbolji prijatelj bio je dečak Žile, koji je preuzeo brigu o njemu i naučio ga osnovnim stvarima — kako se drži olovka, kako se peru zubi i kupa. Taj prijateljski odnos bio je Harisova svetla tačka u svetu koji mu je bio nepoznat i hladan.
Vaspitači su bili dirnuti njegovim napretkom. Haris je pokazivao potrebu za pažnjom i nežnošću, oslanjajući se na rame svojih negovatelja. Njegova tiha narav i izbegavanje konflikata učinili su ga posebnim među decom. Fasciniran je bio i malim stvarima poput klikera i pasa. Čak je jednom mirno primirio rotvajlera koji je ušao u dvorište doma.
- Međutim, njegovo putovanje nije trajalo zauvek u domu. Godine 1992, naređeno je da se deca vrate u sredine odakle su došla. Haris je vraćen u Bosnu i Hercegovinu, u šumu gde je pronađen kao dečak. Imalo je tada oko 17 godina i više se nije vratio. Njegov životni krug se zatvorio u nepoznatom kraju. Postoje priče da je ubijen zalutalim metkom, ali mnogi i danas veruju da on, možda, pleše sa vukovima — dečak kome je vuk bio čovek, a čovek vuk.
Ova priča pokrenula je mnogo reakcija javnosti i izazvala različite emocije. Neki su izrazili sumnju u ispravnost intervencije lovaca, smatrajući da su možda i vukovi i on mogli preživeti da ih nisu ubili. Drugi su osuđivali postupak društva koje je pokušalo socijalizovati Harisa, ali ga je na kraju, sa mnogo boli, vratilo u divljinu — u praktično najverovatniju smrt, ostavljajući ga samog i zaboravljenog. Mnogi su kritikovali ljudsku nespremnost da pruži pravu pomoć i priliku za život, umesto da se mladom biću odseče šansa da izgradi porodicu, dom i budućnost. Komentari na društvenim mrežama izražavali su gnev prema sistemu, ali i tugu za detetom koje je u najmanju ruku trebalo imati bolje šanse.
U konačnici, priča o Harisu Pućurici ostaje simbol ljudske nesreće, ali i neugasle nade da je moguće izgraditi most između prirode i društva. Ovaj dečak koji nije znao da hoda u cipelama, a naučio je da govori i voli, ostaje podsećanje na ono što smo kao ljudi ponekad zaboravili — da je svako dete, ma koliko izgubljeno, vredno ljubavi i pažnje. Iako se njegovo pravo poreklo i sudbina nikada nisu sa sigurnošću saznali, njegova priča živi dalje kroz film, sećanja i srca onih koji su ga upoznali.
