U današnjem članku donosimo priču žene koja je odlučila da pomogne drugima da postanu roditelji, ne iz finansijske koristi, već iz iskrene želje da nekome promeni život.
- Šarlot Džonson Denijels, majka petoro dece iz Velike Britanije, postala je surogat majka u četrdesetoj godini, a sada se sprema da to učini i drugi put. Njena ispovest osvetljava jednu od najintimnijih i najemotivnijih strana surogat majčinstva, koje i dalje izaziva podeljena mišljenja širom sveta.
Surogat majke često su predmet kontraverzi – dok ih neki smatraju heroinama koje omogućavaju nemoguć san, drugi ih osuđuju, verujući da to rade samo zbog novca. Međutim, Šarlot ističe da pripada onoj prvoj grupi. Novac je, kako kaže, nikada nije zanimao. Kada je 2024. godine rodila bebu drugom paru, to iskustvo joj je donelo radost i osećaj svrhe. Sa roditeljima te bebe ostala je u kontaktu – razmenjuju poruke i fotografije, a njihovo prijateljstvo, izgrađeno na poverenju, traje i danas.
Zakon u Velikoj Britaniji nalaže da se na rodni list bebe najpre upisuju surogat majka i njen suprug, bez obzira na to što dete genetski pripada drugim roditeljima. Tek posle šest nedelja pravi roditelji mogu da pokrenu postupak za upis. Taj proces Šarlot ne smatra komplikovanim, jer je od samog početka bila sigurna da beba koju nosi nije njena.
Trudnoća joj je uvek prijala, pa nije iznenađenje što se odlučila da i dalje pomaže parovima koji se bore sa neplodnošću. Kaže da je oduvek imala želju da bude majka, ali je i razmišljala kako bi bilo da nije mogla da ima decu. Sposobnost da zatrudni lako ne uzima zdravo za gotovo, pa kroz svoju empatiju želi da pomogne onima koji nisu te sreće. Prvi put je ozbiljno razmislila o surogat majčinstvu kada joj je najmlađe dete imalo tri godine, ali ju je pandemija odložila. Kada je napunila skoro 40, znala je da nema više vremena za odlaganje.
- Kontaktirala je organizaciju “Moje putovanje surogat majčinstva”, prošla kroz medicinske i pravne procedure, i sa punom podrškom muža i dece krenula na to emotivno putovanje. Odluka da postane surogat majka nije bila impulsivna – bila je promišljena, jasna i čista, kako kaže. U procesu je birala parove sa kojima se može povezati, a kad je pročitala profil jednog mladog para koji je pretrpeo čak sedam pobačaja i izgubio blizance, osetila je snažnu povezanost. Bez mnogo razmišljanja znala je da želi da pomogne baš njima.
- U Velikoj Britaniji nije dozvoljeno plaćanje surogat majki, osim nadoknade osnovnih troškova. Iako su joj platili nekoliko masaža pred kraj trudnoće zbog bolova u leđima, Šarlot odlučno odbija da zaradi na ovoj ulozi. Za nju je ovo čin čiste ljudskosti, a ne tržišna transakcija.
Prvi pokušaj transfera embriona bio je neuspešan, što je za sve bilo veoma emotivno. Nakon nekoliko meseci, pokušali su ponovo – i uspelo je. Test trudnoće je radila preko video poziva sa roditeljima bebe i rezultat je bio pozitivan. Taj trenutak je za sve bio prožet nevericom, suzama i tišinom. I tada su čak i njena mlađa deca razumela – beba koju nosi neće ostati u njihovoj kući.
Kako se trudnoća približavala kraju, ljudi su joj čestitali kao da očekuje šesto dete. Šarlot im je objašnjavala da samo “nosi bebu za drugi par”. Kontakt sa roditeljima bebe je bio stalni, ali nimalo invazivan. Na dan porođaja, roditelji su bili prisutni i držali je za ruku tokom svih šest sati. Kada se beba rodila, oni su zajedno prerezali pupčanu vrpcu, a Šarlot je bebu predala direktno njima.
Po dogovoru, beba je prvo položena na njena prsa, a zatim su roditelji preuzeli brigu. Iako su joj hormoni pravili emotivne talase, nije osećala gubitak, jer nikada nije imala osećaj da je ta beba njena. Roditelji nisu želeli njeno mleko, pa je odlučila da donira mleko bolnici. Pet dana kasnije je sa porodicom posetila bebu i danas je povremeno viđa, radosna što raste i razvija se.
Danas Šarlot započinje novo surogat putovanje. Ponovo gradi odnos sa jednim parom, sa jednakim poštovanjem i pažnjom kao prvi put. Za nju, nositi tuđe dete nije samo fizički zadatak – to je čast, odgovornost i dokaz poverenja. Kao majka i vaspitač, razume koliko je teško nekome poveriti brigu o nečemu najdragocenijem – sopstvenom detetu. Zato i dalje, sa ponosom, nastavlja da pomaže onima kojima je roditeljstvo jedina, ali neostvarena, želja.
