U današnjem članku istražujemo temu burnouta, fenomena koji pogađa mnoge ljude širom sveta, a nastaje kao posledica prevelikih očekivanja i pretrpanosti obavezama, dok vreme za sebe nikada nije dovoljno.
Burnout nije samo umor, već duboko stanje iscrpljenosti koje zahteva pažnju i promenu. Psihijatrica Džudit Džozef podelila je svoje iskustvo sagorevanja, ukazujući na to koliko je lako biti zarobljen u sopstvenim očekivanjima i pritiscima, a da toga nismo ni svesni.
Džozef je priznala da je u početku bila skeptična prema terapiji, verujući da će joj sesije biti gubljenje vremena. Međutim, tokom tri godine rada sa terapeutom, koji je naplaćivao značajnu sumu po seansi, shvatila je da se potpuno sagorela. Njena priča počinje u poslednjoj godini medicinskog fakulteta, kada je mesec dana radila u traumatskoj klinici u Južnoj Africi. Nakon toga, odlučila je da se specijalizuje za psihijatriju. Njena potraga za razumevanjem mentalnog zdravlja kroz putovanja u 30 zemalja sveta pokazala joj je koliko se često podrazumeva da treba raditi do iznemoglosti, bez svesti o posledicama na sopstveno zdravlje.
- U jednom trenutku terapije, njen terapeut joj je rekao nešto što je promenilo njen život: „Ne bi trebalo da koristimo termin ‘mazohizam’ u terapiji, ali to se odnosi na vas i morate nešto da učinite.“ Ovaj izraz u medicinskoj terminologiji označava obrasce ponašanja koji podrazumevaju samoporažavanje i sabotažu sopstvenog života. Iako je termin u javnosti često shvaćen kao seksualna praksa, Džozef ga koristi u kontekstu ponašanja koja nas lično štete.
Važno je razumeti da se mazohizam u ovom smislu ne koristi da bi se okrivile žrtve ili sugerisalo da ljudi svesno biraju patnju, već kao alat za prepoznavanje obrazaca koji sabotiraju lični razvoj i sreću. Prepoznavanjem ovih obrazaca, možemo naučiti kako da ih otpustimo i preuzmemo kontrolu nad svojim životom. Mazohizam se često manifestuje kroz žrtvovanje sopstvenih potreba za dobrobit drugih, bilo da su to prijatelji, porodica ili partneri.
Na primer, osobe koje preuzimaju sve kućne obaveze ili nose ceo teret roditeljstva bez pomoći partnera, mogu biti uhvaćene u obrazac koji vodi ka ličnoj iscrpljenosti. Sličan obrazac javlja se i u profesionalnom životu, kada ljudi prihvataju previše zadataka, rade prekovremeno i žrtvuju svoj privatni život, nadajući se da će ih to dovesti do uspeha i priznanja. Džozef navodi primere poput novinara koji izveštava iz ratnih zona ili mladih zaposlenih u zahtevnim firmama koji forsiraju sebe do krajnjih granica.
Dobra vest je da mazohizam nije sudbina, već izbor. Svako može da promeni svoj odnos prema sebi i prepozna obrasce koji ga sputavaju. Jedan od pokazatelja da je telo u alarmnom stanju jeste povećana potreba za kofeinom da bi se održa fokusiranost, kao i fizički znakovi poput lomljivih noktiju. Džozef ističe koliko je važno slušati sopstveno telo i okruženje — prijatelje, porodicu, kolege — jer oni često prvi primete kada nešto nije u redu.
- Zato savetuje da pravimo pauze i da pre nego što prihvatimo nove zadatke ili obaveze, zastanemo i zapitamo se da li ih zaista želimo ili nam donose radost i smisao. Često postoji unutrašnji glas koji nam govori da smo preopterećeni, ali ga zanemarujemo. Ova tendencija da stalno ugodimo drugima i radimo previše može dovesti do toga da se naša vrednost meri samo onim što postignemo, umesto da shvatimo da već jesmo dovoljno vredni, čak i ako ne uradimo ništa više.
Upravo u tome leži suština prevazilaženja sagorevanja — naučiti da cenimo sebe i svoje granice, da budemo svesni sopstvenih potreba i da ne dozvolimo da nas obrasci samoporažavanja kontrolišu. Praktikovanje samopomoći i emocionalne odgovornosti ključno je za vraćanje ravnoteže i sreće u život. Džudit Džozef nas podseća da nije slabost potražiti pomoć, već znak snage i samosvesti, te da je moguće izgraditi zdraviji odnos prema sebi i drugima.
U svetu koji često veliča prekomeran rad i zanemarivanje sopstvenog zdravlja, važno je napraviti korak unazad, prepoznati znakove sagorevanja i usmeriti energiju ka ličnom blagostanju. Svaka osoba zaslužuje da se oseća dobro u svojoj koži i da ima vremena za sebe, jer samo tako može trajno doprineti i sebi i drugima. Burnout nije kraj, već poziv na promenu i novu početnu tačku.
