U današnjem članku govorićemo o jednoj od najkompleksnijih i najčešćih autoimunih bolesti reumatoidnom artritisu, koji spada u hronična upalna oboljenja.
Iako primarno pogađa zglobove, ova bolest ima potencijal da se proširi i na druge delove tela, uključujući unutrašnje organe, što dodatno komplikuje njeno lečenje i dijagnostiku. U osnovi bolesti leži poremećaj u funkcionisanju imunog sistema, koji greškom počinje da napada sopstvena tkiva, tretirajući ih kao strana i opasna.
- Najčešće su pogođeni mali zglobovi šaka, ali se simptomi mogu pojaviti i u ručnim zglobovima, ramenima, kolenima i skočnim zglobovima. Statistika ukazuje na to da se bolest javlja tri puta češće kod žena nego kod muškaraca, a tipično se razvija kod osoba između 30. i 60. godine života. Iako se reumatoidni artritis može javiti i u drugim životnim dobima, šanse za njegovo pojavljivanje rastu s godinama, posebno ako postoji porodična istorija bolesti. Ovo jasno ukazuje na značaj genetskih faktora u razvoju bolesti.
Jedan od prvih simptoma koji ukazuje na prisustvo bolesti jeste ukočenost zglobova ujutru, koja obično traje više od pola sata. Ova ukočenost je često praćena bolom, oticanjem i smanjenjem pokretljivosti zglobova. Da bi se zvanično postavila dijagnoza, simptomi moraju trajati najmanje šest nedelja. Tek tada lekari mogu sa sigurnošću potvrditi da je u pitanju reumatoidni artritis i pristupiti odgovarajućem lečenju.
Zanimljiva saznanja u vezi sa uzrocima bolesti dolaze iz studije Univerziteta Centralne Floride, gde je potvrđena moguća veza između prisustva određene bakterije i pojave reumatoidnog artritisa kod genetski predisponiranih osoba. Konkretno, istraživanje je ukazalo na bakteriju koja se može naći u mlečnim proizvodima, govedini i drugim namirnicama koje mogu biti kontaminirane kravljim stajnjakom. Ova bakterija, prema studiji, može biti jedan od ključnih okidača bolesti kod osoba koje već nose određenu genetsku mutaciju.
Istraživanjem je obuhvaćeno 70 pacijenata sa potvrđenim reumatoidnim artritisom i 48 zdravih dobrovoljaca. Prisutnost pomenute bakterije je otkrivena kod 35% obolelih, dok je kod zdravih učesnika zabeležena u svega 8% slučajeva. Ovakvi rezultati ukazuju da izloženost kontaminiranoj hrani kod genetski osetljivih osoba značajno povećava rizik od obolevanja
- Razvoj reumatoidnog artritisa zavisi od složenog odgovora imunog sistema, koji kod genetski predisponiranih pojedinaca reaguje neadekvatno na određene spoljne faktore – kao što su bakterije, virusi ili emocionalni stres. Kada se ovaj proces jednom pokrene, zapaljenski odgovor se usmerava ka zglobovima, uzrokujući hroničnu upalu, koja može dovesti do oštećenja hrskavice, kostiju pa čak i do trajnih deformacija ukoliko se bolest ne leči blagovremeno.
Lečenje reumatoidnog artritisa zahteva individualizovani pristup, ali se najčešće kombinuju protivupalni lekovi, imunosupresivi, fizioterapija i promene načina života. Rana dijagnoza je od suštinskog značaja jer omogućava brzo započinjanje terapije, čime se može usporiti progresija bolesti i očuvati funkcionalnost zglobova. Važno je napomenuti da uprkos savremenim metodama lečenja, potpuno izlečenje još uvek nije moguće, ali se bolest može uspešno kontrolisati i usporiti njen tok.
Prevencija ove bolesti nije u potpunosti ostvariva, međutim, određeni koraci mogu doprineti smanjenju rizika. To uključuje zdravu ishranu, izbegavanje kontaminirane hrane, redovnu fizičku aktivnost i praćenje zdravstvenog stanja, naročito kod osoba sa porodičnom istorijom reumatoidnog artritisa. Ukoliko se uoče prvi simptomi – poput ukočenosti, bola i oticanja zglobova – neophodno je što pre se obratiti lekaru kako bi se sprečila dalja šteta.
Na kraju, iako reumatoidni artritis spada među složenije hronične bolesti, pravovremeno prepoznavanje simptoma, pravilna dijagnostika i odgovarajuća terapija omogućavaju pacijentima da vode kvalitetan i aktivan život. Razumevanje uloge genetike i faktora iz okoline u nastanku bolesti otvara nove puteve ka efikasnijem pristupu lečenju i prevenciji ovog ozbiljnog oboljenja.
