Pesma „A sad adio“ Olivera Dragojevića postala je kultni hit, koji je zauvek ostavio trag u muzičkom stvaralaštvu bivše Jugoslavije. Napisana je specijalno za TV seriju „Vruć vetar“, a njen nastanak imao je vrlo zanimljivu pozadinu, koja uključuje trenutnu inspiraciju i kreativni proces kompozitora, Vojkana Borisavljevića.
Uvod u pesmu i nastanak
Pesma „A sad adio“ stvorena je tokom letovanja kompozitora Vojkana Borisavljevića na Kreti. Inspiracija je došla prirodno, jer je već osetio atmosferu i „vruć vetar“ koji je kasnije postao simbol ove pesme. U jednom od svojih intervjua, Borisavljević je ispričao kako su on i redatelj Aca Đorđević zajedno sa scenaristom Sinišom Pavićem definisali šta pesma treba da prenese. Borisavljević je tada odmah shvatio šta je potrebno i vrlo brzo je transformisao svoju inspiraciju u melodiju. On je pesmu, kako je otkrio, “sklepao” u taksiju na putu do aerodroma za samo 30 sekundi.
Brza realizacija u studiju
Pesma je ubrzo snimljena u studiju Radio Beograda sa Oliverom Dragojevićem, koji je svoj glas savršeno uklopio u melodiju. Prema Borisavljevićevim rečima, Oliver je pesmu snimio za svega 10 minuta, što je samo potvrda njegovog izuzetnog talenta i sposobnosti da sa lakoćom iznese čak i pesme koje nisu bile deo njegovog redovnog repertoara. Njegov glas obeležio je pesmu i dao joj poseban pečat, zbog čega je ona brzo postala popularna. Međutim, nakon snimanja, Oliver nikada više nije izvodio ovu pesmu, iako su mnogi drugi umetnici kasnije snimili svoju verziju.
Posledice raspada Jugoslavije
Borisavljević je istakao da je saradnja sa Oliverom Dragojevićem bila izuzetno lepa. „Žao mi je što se raspala Jugoslavija,“ rekao je kompozitor, naglašavajući da je to doba bilo posebno i da su umetnici tog vremena zajedno stvarali mnoge nezaboravne pesme i projekte. On je smatrao da je saradnja među narodima tada bila pozitivna, jer su se svi trudili da budu bolji i da se takmiče u “dobrom”, što je rezultiralo brojnim muzičkim uspehom.
Borisavljević se prisetio i perioda kada su pesme snimljene u Radio Beogradu, gde je Oliver Dragojević snimio i pesme „A sad adio“ i „Čovek i brod“ u rekordnom vremenu od samo 15 minuta. Iako je Oliver kasnije prestao da izvodi ove pesme, Borisavljević smatra da nije bilo problema u Oliverovoj izvedbi, već u njegovoj saradnji sa Zdenkom Runjićem, koji nije želeo da se pojavi s njim na nastupima.
Drama i kontroverze
U razgovoru iz 2017. godine, Borisavljević je podelio i anegdotu o Oliveru Dragojeviću i njegovoj nameri da ne nastupa u Beogradu. Iako su se oni sreli u Sarajevu nakon koncerta, Borisavljević nije želeo da ga ispituje o razlozima, a menadžer Olivera Dragojevića je čak „nagovestio“ da Oliver neće nastupati u Beogradu. Kompozitor je ostavio po strani sve te nesuglasice, ističući da je Oliver Dragojević bio divan umetnik i da su postojali razlozi zbog kojih je izbegavao nastupe, ali da se nije želio mešati u njegov privatni život.
Najveći trenutak: Budimpešta
Pesma „A sad adio“ doživela je svoj vrhunac u Budimpešti krajem 80-ih godina, kada je Ljubiša Samardžić, ulogom glumca godine u Mađarskoj, izveo pesmu pred ogromnim brojem ljudi. Pesma je u tom trenutku postala pravi fenomen, jer je Smoki, kako je Borisavljević nazvao Samardžića, pevao pesmu pred 100 hiljada Mađara. Ovaj trenutak je bio istorijski, jer je to bio, kako kaže Borisavljević, “najveći hor” koji je ikada imao u svojoj pesmi.
Zaključak
Pesma „A sad adio“ ne samo da je ostala u srcima ljudi, već je i simbolizovala jedno vreme u kojem su se umetnici trudili da sarađuju, inspirišu i stvaraju zajedno. Iako su se prošli dani Jugoslavije, a mnoge stvari su se promenile, pesma Olivera Dragojevića i dalje živi i budi emocije, kako kod onih koji su je doživeli u svom najboljem dobu, tako i kod novijih generacija. Njena snaga leži u jednostavnoj, ali snažnoj melodiji i emocionalnoj izvedbi, koja ostavlja trag na svakom ko je čuje.
