U današnjem članku donosi se priča o životu žene čija je sudbina obavijena tragičnim obrtima i čija se ličnost ne može svesti samo na ulogu supruge poznatog pesnika.
- Zinaida Rajh, vitka učenica sa čvrsto upletenim pletenicama, na prvi pogled delovala je mirno i nenametljivo, ali u njenoj unutrašnjosti tinjala je vatra revolucionarnih ideja. Njeno rano izbacivanje iz škole zbog toga što je smatrana politički nepouzdanom nije je obeshrabrilo; naprotiv, bila je sigurna da će pronaći svoje mesto u životu i svetu koji se tada menjao brže nego ikada.
Rođena je 1894. godine u Odesi, u porodici gde je otac Avgust Rajh, poznat i kao Nikolaj Andrejevič, negovao socijaldemokratske stavove i prenosio ih na svoju ćerku. Već kao devojčica osećala je privlačnost prema revolucionarnim idejama i sa roditeljima se selila, najpre u Bendere, gde je nastavila školovanje, a potom u Kijev. Njena radoznalost i neobuzdana priroda dovodile su je u sukobe s nastavnicima, ali nije odustajala od uverenja da se život može menjati samo hrabrim postupcima. U Kijevu se priključila eserima, ubeđena da se pravda mora braniti radikalno, čak i terorom.
Kada je stigla u Petrograd, njena glad za znanjem bila je očigledna. Učila je jezike, interesovala se za istoriju i književnost, a skromna služba daktilografkinje u novinama „Delo naroda“ otvorila joj je vrata sveta umetnika i intelektualaca. Upravo tu je upoznala Sergeja Jesenjina, pesnika čije će ime kasnije biti sinonim za romantičnu pobunu i strast. Jesenjin je bio očaran njenim očima i veselim osmehom, a ona je brzo postala deo njegovog sveta. Njihovo poznanstvo preraslo je u ljubav, a 1917. godine venčali su se, verujući da ih čeka budućnost puna sreće.
Na početku braka činili su se kao savršen par, oboje mladi, talentovani i željni života. Dobili su ćerku Tatjanu, a zatim sina Konstantina, ali svakodnevica im nije bila blagonaklona. Živeli su skromno, u uslovima daleko od komfora, a Jesenjinove noćne pijanke, neobuzdani temperament i ljubomora polako su rušili temelje njihove porodice. Kada se sin razboleo od tifusa, Zinaida je pokazala svu svoju brižnost i hrabrost, ali njeno zdravlje počelo je da slabi, a brak je postajao nepodnošljiv. Do 1921. godine, njihova zajednica bila je tek sećanje na nekadašnju strast, i usledio je razvod.
- Ipak, Zinaida nije klonula. Okrenula se pozorištu, umetnosti koja je privlačila njenu pažnju još u mladosti. Upisala je pozorišne kurseve u Moskvi, gde je upoznala Vsevoloda Mejerholjda, karizmatičnog reditelja i vizionara. On je u njoj prepoznao dar, šarm i dubinu emocija i odlučio da od nje stvori glumicu. Njihova saradnja prerasla je u brak, a Mejerholjd je brižno preuzeo ulogu očuha njene dece, nudeći joj stabilnost i kreativnu slobodu.
- Njena karijera rasla je brzo, a kritičari su, iako često zlobni, morali priznati da se pred njima rađa prava glumačka zvezda. Mejerholjdovo pozorište postalo je gotovo teatar jedne glumice, a publika je obožavala njene nastupe. Ipak, u njenom srcu Jesenjin nikada nije sasvim nestao. Često su se potajno viđali, a ona ga je nazivala „mojom bajkom, mojim životom“. Njegova smrt bila je šok koji je duboko ranio Zinaidu, a na njegovoj sahrani šapatom je ponavljala: „Moje sunce je zašlo…“.
Ali to je bio tek početak niza tragedija. Sredinom tridesetih godina, političke prilike u zemlji okrenule su se protiv Mejerholjda i njegovog pozorišta. Umesto umetničke slobode došli su napadi, optužbe za antinacionalnu umetnost, zatvaranje teatra i izolacija. Zinaidino već krhko zdravlje počelo je ozbiljno da popušta. Sve češće je upadala u napade, a njen očaj kulminirao je pismima protiv vlasti, što ju je dovelo u još veću opasnost.
Sudbina je zadala poslednji udarac 1939. godine kada je Mejerholjd uhapšen, optužen za špijunažu i antisovjetsku delatnost. Samo dvadeset četiri dana kasnije, nepoznati napadači upali su u stan i izvršili strašan zločin, ostavivši je sa brojnim ubodnim ranama. Zinaida Rajh je preminula na putu do bolnice, dok su njena deca, srećom, bila van stana. Zločinci nikada nisu pronađeni, a misterija njenog ubistva ostala je otvorena za nagađanja – jedni su govorili o običnim razbojnicima, dok su drugi bili uvereni da je to delo tajne policije.
Na njenoj sahrani pojavila se samo jedna osoba, balerina Ekaterina Gelcer, koja je tiho hodala iza kovčega, odajući počast ženi čiji su život, ljubav i talenat bili isprepletani sa sudbinama dvojice velikih umetnika. Priča o Zinaidi Rajh ostaje dirljiva i potresna, podsjećajući nas da iza blistavih svetala pozornice često stoje sudbine obeležene tugom i nesvakidašnjom hrabrošću.
