U današnjem članku, upoznaćemo Junusa Emerea, mladića iz Turske koji danas živi u Srbiji. Razlog njegove selidbe nije karijera ili posao, već ljubav prema Mileni, devojci iz Srbije.
Njihova priča počinje 2020. godine u Alanja, gde je Junus radio kao student. Milena je tada bila na letovanju, a susret na plaži postao je početak njihove duboke i iskrene veze. Iako se u početku samo lepo družili, Junus je ubrzo shvatio da ne želi da ta veza ostane samo letnja avantura. Potrudio se da Milena postane njegova devojka, a danas je ona njegova supruga.
- Nakon šest meseci veze, Junus je počeo ozbiljno razmišljati o budućnosti. Razumeo je da, kada završi fakultet i posao na aerodromu, neće imati mnogo opcija u Turskoj. S druge strane, Milena, kao diplomirani stomatolog, teško bi mogla da pronađe posao u Turskoj bez potrebnih dozvola. Zato je odlučio da ako žele da budu zajedno, on treba da se preseli u Srbiju.
Junus nije imao problema u učenju srpskog jezika, jer je ranije radio u hotelu i često komunicirao sa turistima iz Srbije. Ipak, prilagođavanje na srpske običaje bilo je izazovno. Srpska tradicija mu se činila mnogo složenijom nego što je očekivao, iako je primetio da su neki običaji slični onima u Turskoj. Najveća razlika koju je primetio bila je u tome što se u Srbiji alkohol pije otvoreno na svadbama i praznicima, dok je u Turskoj to neprihvatljivo i obično se pije u tajnosti. Takođe, običaj da slavljenik u Srbiji časti goste za rođendan bio je nešto na šta se morao navići, jer je u Turskoj obrnuto – gosti časte slavljenika.
Posebnu pažnju je obratilo i na običaj slave, koji je potpuno nepoznat u Turskoj. Kroz Mileninu porodicu upoznao je značaj slave i kako se ona obeležava. Junus je takođe primetio razliku u venčanjima. Naime, u Turskoj mladenci ne mogu da se venčaju bez dozvole roditelja, što je i dalje deo tradicije. Takođe, u Srbiji postoji običaj “kupovine mlade”, dok u Turskoj mladi poklanja zlato mladoj, koje će koristiti tokom zajedničkog života.
- Unatoč ovim razlikama, Junus i Milena su izgradili zdrav i pun međusobni odnos, u kojem je najvažnije poštovanje. Zajedno obeležavaju sve praznike, i to ne samo hrišćanske, već i muslimanske. Za njih su praznici vreme zajedništva i radosti, i ne žele da isključuju jedno drugo. Uživaju u proslavama, jer to je vreme kada se okupljaju sa porodicom i stvaraju nezaboravne uspomene.
Ove godine su Vaskrs proslavili kod Mileninih roditelja u Valjevu, i Junus je uživao u tom iskustvu. „Obožavam da idem tamo. Milenina majka je za mene kao druga majka. Sjajno se slažemo i uvek mi je lepo u njihovom domu. Pomagao sam oko šaranja jaja i bilo je baš zabavno“, ispričao je Junus sa osmehom na licu.
Naravno, kao i u mnogim mešovitim vezama, na početku su postojala određena neodobravanja. Junusova majka nije bila oduševljena njegovom vezom sa Srpkinjom, jer je imala predrasude da Srbi ne vole Turke. Ipak, kako su vreme prolazilo, svi su postali mnogo otvoreniji. Milenina majka je ubrzo iskreno podržala njihovu vezu, a kada su Junusovi roditelji upoznali Milenu, bili su oduševljeni i rekli da je bolja od mnogih devojaka iz Turske.
Iako mu je bilo teško da napusti svoju domovinu, Junus sada veruje da je doneo pravu odluku. Iako mu je bilo teško zbog toga što je morao da se rastane od svoje porodice, sada kad vidi koliko su on i Milena srećni, i njegova majka je srećna. Za njega je najvažnija stvar to što su oni sada zajedno, i u ljubavi koju dele, pronalaze snagu i sreću.
Ova priča o ljubavi koja je pobedila granice i kulturološke razlike dokaz je da ljubav ne poznaje prepreke, i da je moguće izgraditi srećan život sa nekim, uprkos različitim običajima i tradicijama.
